Све повеље настале на територији средњовјековне Босне су, осим на латинском, писане на српском језику и ћириличким писмом штокавског нарјечја, изјавио је данас у Источном Сарајеву виши научни сарадник у Историјском институту у Београду Невен Исаиловић.
Исаиловић је рекао новинарима да повеље свједоче, прије свега као пословно-правни документи, о неким актуелним питањима тог времена.
"Настале су као резултат уговора некаквих владарских наредби, писама и садрже лексику коју филолози могу истраживати у контексту језика и идентитета. Ту су и религијски аспекти наше пословно-правне писмености", изјавио је Исаиловић након промоције зборника радова "Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне, Хума и Травуније" и "Српска повеља средњовјековне Босне и Хума".
Према његовим ријечима, сви ти документи припадају времену када је религија имала изразито важну улогу и ту су садржани појмови везани за светачка имена, прослављање празника, вјерски живот и сва она свједоче о томе да је у средњовјековној Босни владала правовјерна религија.
"Ми не можемо рећи да ли је то припадност овој или оној цркви, али теза о некаквој јеретичкој природи средњовјековне Босне, о некаквом неправовјерју не стоји. Сви елементи које сусрећемо сасвим су правовјерни и помиње се Свето тројство и име Христа, а не постоји никаква назнака о богумилској тези, која је у науци одавно одбачена", нагласио је Исаиловић.
Он је упозорио да се, са становишта историје, модерна ситуација никада не би смјела преносити на прошлост, нити да се врше нека поређења која не могу стајати данас.
"Резултат зборника је покушај да се неке теме отворе. Остаће доста тога да се истражује и да се синтетишу неке нове цјелине и то неће радити само историчари, већ и филолози, филозофи, теолози и сви припадници хуманистичких наука", рекао је Исаиловић.
Говорећи о Повељи Кулина бана, о којој се често говори као о некаквом родном лист босанске државе, он је навео да је то само први сачувани документ - уговор једног владара Босне са дубровачком општином и да он не свједочи о некаквом идентитету Бошњака, па чак ни Срба, већ је то само документ који има правну улогу.
Исаиловић наглашава да је Повеља Кулина бана свједочанство писмености и да је написана на српском језику тог времена.
"Кулинова повеља то не помиње, али Повеља бана Нинослава настала педесетак година касније свједочи о томе да владар своје поданике назива Србима, док Дубровчане назива Власима. То одговара тадашњем схватању терминологије, јер се у српским повељама из Рашке, из државе Немањића, такође јавља то двојство", рекао је Исаиловић.
Данашњој промоцији присуствовао је и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
На промоцији зборника радова говорили су професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Зорица Никитовић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор и Срђан Рудић из Историјског института у Београду.
Представљање зборника радова организовано је у оквиру Трећег научног скупа под називом "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља" са међународним учешћем, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Митрополије дабробосанске, који се завршава сутра.
У Научном одбору су академици Бранко Летић, Анатолиј Аркадјевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.
