Када је њена кћерка Лејла изненада преминула, Фатима Емшија је дала сагласност да се њени органи дају онима којима су најпотребнији.
Лидија Стојановић из Београда добила је Лејлину јетру. Она већ шест година живи с јетром коју је добила од Лејле Емшије (20) из Бијељине, а која је изненада преминула након што јој у јануару 2018. пукла анеуризма у мозгу.
"Живот моје кћерке, без обзира на труд љекара, није могао бити спашен. Тренутак када сам схватила да живот неке друге младе особе може бити спашен, нисам се двоумила ни једног тренутка да донирам органе мог дјетета. Ту одлуку смо донијели заједно супруг и ја. И осјетила сам неку лакоћу, јер ће један млади живот наставити да живи. Мислим да је то нешто највеће што човјек може да уради", ово су Фатимине ријечи.
Жена која је доживјела највећу бол, ипак је смогла снаге да неком продужи живот. И не зна човјек колико је јак и колико може да поднесе у животу док највећу трагедију не осјети на својој кожи.
"Лејла је била једно дивно дијете, то кажу сви који су је познавали, дијете за пожељети, била је васпитана, добра, послушна, живахна, бавила се хуманитарним радом, брижна, поштовала је старије, вољела животиње, вољела је да свира гитару, да се дружи"; почиње Фатима своју причу за УНУ.
Лејла је сањала о томе да постане новинар, према ријечима њене мајке бољела је неправда која се дешава свуда око нас, па је њена жеља била да се бави истраживачким новинарством, те је мислила да је то најбољи начин да исту исправи.
Ништа тог 18. јануара није указивало на страшну трагедију која ће се десити у дому породице Емшија из Бијељине.
Њихова двадесетогодишња кћерка Лејла спремала се за вјенчање своје сестре од тетке, била је насмијана и срећна. Мучило је само мало што је због славља одложила испит, али није жељела да пропусти тако важан дан у сестрином животу.
"Мама, јако ме боли глава, кочи ми се врат - рекла ми је. Помислила сам да је опрала косу, па онда мокре главе изашла напоље. Али бол није престајала, била је све јача", прича Фатима Емшија.
Тада је схватила да морају код љекара, и одмах је позвала супруга, па такси који их је одвезао у бијељинску болницу.
Након што је пала у кому урађен јој је ЦТ, доктори су саопћили да је у питању анеуризма, и да је Лејла имала излив крви у мозак. Супруг је питао љекаре да ли могу да је пребаце у Београд, и они су пристали.
Тренутак када љекари саопштавају да нема спаса је нешто најгоре што један родитељ може да чује.
Сутрадан када је Фатима отишла у болницу докторица јој је полако, бираним ријечима рекла да је Лејла жива само захваљујући апаратима на које је прикључена.
"Докторица ме тада питала да ли сам сагласна да донирам Лејлине органе. Помислила сам да би моја Лејла то жељела, увијек је свима помагала, бавила се хуманитарним радом. Причале смо и о донирању органа када смо гледале једну емисију, а Лејла је тада рекла да би она завјештала своје органе, нисам се двоумила, одмах сам рекла – наравно – наставља своју исповијест Фатима.
Лејла је била студенткиња Одсјека за журналистику у Тузли, а сви који су је познавали кажу да је била паметна, лијепа и амбициозна дјевојка. У индексу је имала само десетке, вољеле су је и колеге и професори. Сањала је да постане добар новинар, имала је милион планова које је прерана смрт, нажалост, прекинула.
