Теа Кршић школује се за грађевинског техничара и ћирилицу користи свакодневно. Употреба нашег најстаријег писма, навика јој је из основне школе.
Прилагодила је, каже, и тастатуру телефона и гдје год може, пише ћирилицом.
"Гдје год могу користим ћирилицу, али ето идем на њемачки језик па морам латиницу да користим али, једноставно, шта год да могу написаћу ћирилицом", говори нам Теа.
Теа је свијетли примјер, јер истраживање које су провели њени школски другари, показало је да само 29 одсто испитаника користи ћирилицу. Латиницу чак 71 проценат. Како појединци тако и предузећа.
"Да ли је њихов назив, њихов бренд, писан ћирилицом или латиницом и установили да је већина њих написана латиницом што је јако жалосно", објашњава Раде Јоргић, ученик 2. разреда Техничке школе.
Битку за језик бију и професори. На часу српског пишу ћирилицом, али наилазе на различите ситуације.
"Ја тражим да писмени задатак пишу једном ћирилицом једном латиницом јер сматрам да заиста морају да његују оба писма. Слова имају забораве, не могу да се сјете, не да не знају него просто забораве ако не употребљавају", каже Јадранка Благојевић, професор српског језика.
Иако су оба писма равноправна, то није случај свуда. И они који користе ћирилицу нису то у прилици увијек.
"Депоновао сам и ћирилични и латиници потпис али да не би нашим ученицима правили проблеме све папире који иду за иностранство потписујемо латиницом", рекао је Драган Достанић, директор Техничке школе Добој.
Тастатуре, страни језици, али и бирократске процедуре, узеле су данак. Под слоганом "Језик се брани знањем" ђаци су зато припремили и упутство о инсталирању ћирилице како би статистика из истраживања догодине била у корист тог писма.
