Интернет преваре у цијелом региону су готово постале свакодневница.
Редакцији портала "Мондо" јавили су се читаоци који су за само неколико минута остали без новца на рачуну напомињући да своје податке нису остављали на сумњивим сајтовима. Стручњаци су за овај портал објаснили какве обавезе у том случају имају банке.
"Прије неколико дана ми се десило да ми је са рачуна скинуто 80 долара и то током ноћи. Имала сам срећу да у то вријеме нисам спавала и да сам одмах видјела да ми је неко скинуо новац. Иначе, писало је да ми је новац скинут са неког америчког сајта на ком никад нисам ни била. Немам дебитну картицу тако да су ми скинули новац по курсу банке гдје је долар 119 динара", започела је разговор за "Мондо" читатељка.
Истакла је да је одмах позвала банку како би блокирала рачун, међутим, нико се, према њеним ријечима, није јављао. Сјетила се да остатак новца одмах пребаци на очев рачун.
"Иначе, могла сам да блокирам рачун преко апликације али сам се плашила да то урадим јер се тамо наводе само два разлога блокирања, да је картица изгубљена или украдена. Ниједно од та два није био мој случај јер је мени са рачуна скинут новац. Рачун сам успјела да блокирам тек ујутру кад сам отишла у банку", казала нам је.
Напоменула је да су јој у банци одмах рекли да немају обавезу да јој врате новац иако се на изводу види да је новац потрошен у Америци у граду Лехи око 22 часа.
"Сасвим је логично да у то вријеме нисам могла да будем тамо јер сам ујутру била у банци. Тражила сам одговор како је могуће да ми неко скине новац са америчког сајта на који никад нисам отишла. Службеница банке је била изразито нељубазна и ни најмање спремна за сарадњу и све вријеме ми је понављала да политика банке није да врати новац. Из банке сам изашла без одговора како је могуће да ми неко из Америке скине новац, са сајта који никад нисам посјетила и са убјеђењем да немам права да ми се новац врати", закључила је разговор.
Стручњак о обавези банака
Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива" казао је за овај портал да закон креће од тога да је банка крива и да је у обавези да рачун корисника одмах по пријави врати у пређашње стање.
"А онда, ако банка утврди да је корисник злоупотријебио картицу, онда она у том случају не сноси никакву одговорност. Уколико, на примјер, ја имам картицу и дао сам податке на неком сајту и тај сајт ми скине новац, онда то није кривица банке јер сам ја податке картице учинио доступним преварантима. У том случају банка није у обавези да ми сноси трошкове. Међутим, ако сам ја водио рачуна и нисам давао картицу и не знам шта се десило, онда је то одговорност банке", започео је разговор Гавриловић.
Саговорник је објаснио и шта се дешава у случају да корисник остави податке о картици на једном сајту, а новац му се скине са другог, односно да ли је тад банка одговорна за превару.
"То је дискутабилно. У том случају иде ствар доказивања, да ли је корисник крив или банка или је у питању нешто треће. Тај дио је мало нејасан и управо то банке користе да кажу да повраћај новца није до њих. Добар дио случајева преваре падне на терет корисника јер банка каже да је урадила све што је до ње, а да је корисник негдје дао број. Даћу један примјер, ако корисник добије поруку да је добио награду и да кликне и остави податке, његова је кривица што је то учинио", објашњава и наставља:
"Међутим, ако кориснику одједном недостаје новац са рачуна, онда је то кривица банке. Трећа ситуација је да је корисник раније нешто платио картицом, а скину му са неког другог сајта новац, ја тумачим да је то кривица банке јер је негдје пресретнута комуникација. Међутим, банка ће да се вади да су то неки спољни утицаји".
Додао је да постоји још један апсурд.
"Ако је корисник крив, он сноси сву штету, а ако је банка крива, корисник сноси штету до 3.000 динара, а банка све остало. Ако корисник није крив, зашто мора да плати тих 3.000 динара?", запитао се Гавриловић.
Истакао је да корисник у случају преваре треба одмах да блокира картицу. Други корак је, према његовим ријечима, да превару пријави банци.
"Тад је банка у обавези да врати рачун у пређашње стање, а онда се утврђује ко је крив, да ли корисник или банка. Банка ће готово увијек да каже да то није њихова кривица, њима не одговара да надокнаде штету. У том случају корисник треба да поднесе кривичну пријаву полицији за крађу новца и да се након тога писано обрати банци да му се врати рачун у пређашње стање. Ако банка и на то не реагује, онда корисник треба да се жали Народној банци Србије", закључио је разговор за "Мондо" Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива".
Адвокат о обавезама банке
Адвокат Милица Пајић истакла је да је веома важно одмах пријавити банци скидање новца са рачуна и да су банке дужне да обезбиједе да та врста подршке буде доступна клијентима 24 часа седам дана у недјељи.
"Ово напомињем на почетку јер је исто важно из разлога што нећете сносити губитке настале због неодобрених платних трансакција које су извршене након што сте обавестили банку или платну институцију да је платна картица изгубљена, украдена или злоупотријебљена, осим наравно уколико се докаже да су ти губици настали усљед ваших преварних радњи", објаснила је она.
Злоупотреба платних картица регулисана је Законом о платним услугама. У складу са наведеним законом, корисници су дужни да платну картицу користите у складу с прописаним, односно уговореним условима којима се уређују издавање и коришћење тог платног инструмента. Обично су ови услови написани жаргонски речено ситним словима па корисници не обраћају дужну пажњу, навела је адвокат.
"У случају крађе или злоупотребе платне картице корисник одговара за износ од 3.000 динара, а сву одговорност изнад тог износа сноси банка која мора да надокнади губитак. Све наведено је изнијето управо из разлога што несавјесно, непажљиво руковање платним картицама за интернет плаћања може довести до тога да банка након спроведеног поступка донесе одлуку да је ваша рекламација неоснована и да иста није у обавези да вам накнади изгубљени износ", испричала је Милица Пајић.
У том поступку одлучивања банка кроз своје системе и софтвере има приступ гдје су клијенти све користили картицу и на којим сајтовима. Уколико су то непровјерени сајтови који нису одобрени од стране банке, који немају задовољавајући систем заштите (двострука аутентификација-опција једнократног пина који укуцате, а који сте претходно добили од стране ваше банке у поруци) или имају такозвану лошу репутацију, банка ће се на тај начин ослободити своје одговорности у конкретном случају јер сам клијент није предузео све мјере заштите персонализованих сигурносних елемената (број картице као и код од три цифре који се налази на полеђини)", навела је.
"У конкретном случају терет доказивања јесте на банци. Иста мора да докаже да је својим непажљивим или преварним радњама корисник проузроковао свој губитак. Тако да након спроведеног интерног поступка пред матичном банком корисник који је незадовољан одлуком може покренути судске поступке и пред надлежним судом захтијевати накнаду штете. Тако да ће се онда у судском поступку (извођењем доказа) доћи до закључка да ли је у конкретном случају дошло до губитка усљед кривице корисника или не", закључила је Милица Пајић.
Одговор НБС
Из Народне банке Србије су за поменути портал навели да је за утврђивање одговорности за злоупотребу, за сваки појединачни случај, потребно утврдити околности у којима је дошло до злоупотребе.
"Иако је иницијална претпоставка одговорности на банци издаваоцу, банка може доказати да се корисник није придржавао дефинисаних обавеза", објашњено је.
Као су навели, обавезе корисника у вези са коришћењем картице дефинисане су у члану 47. став 1. и 2.
"Корисник платних услуга дужан је да користи платни инструмент у складу с прописаним, односно уговореним условима којима се уређују издавање и коришћење тог инструмента и који су објективни, недискриминаторни и пропорционални. Корисник платних услуга дужан је нарочито да одмах по пријему платног инструмента предузме све разумне и одговарајуће мјере ради заштите персонализованих сигурносних елемената тог инструмента (нпр. лични идентификациони број)", наведено је.
Уколико банка сумња да се корисник није придржавао наведених обавеза, и уколико жели да, по том основу, одговорност за губитак у цјелости пренесе на корисника, потребно је да докаже да се корисник није придржавао дефинисаних обавеза, наведено је за "Мондо" из НБС.
"Начин на који банка то утврђује није прописан, већ је остављено банци да на основу доступних информација и других механизама којима располаже, докаже свој став", појашњено је.
