У Бањалуци је до Другог свјетског рада живјело око 500 Јевреја, нешто мало више Сефарда шпанских Јевреја а мало мање Ашкеназа, а након рата својим кућама у граду на Врбасу вратило се само њих 24, каже историчар Зоран Пејашиновић гостујући у нашем АТВ јутру поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста.
Када се у обзир узму и мање јединице које су гравитирале према Бањалуци, Јевреја је, каже Пејашиновић, било око 600.
Сефарди и Ашкенази имали су своје двије засебне општине у Бањалуци и живјели су прилично паралелно а оно што је занимљиво јесте да им је заједничко било гробље у Борику.
"Живјели су заједно са осталим Бањалучанима. Бавили су се најчешће занатством и трговином али је било угледних љекара, апотекара, ветеринара, инжењера, професора. Виђени и познати су били“, каже Пејашиновић.
Пејашиновић наводи да је занимљива породица Пољокан која је живјела у Бањалуци.
"Породица Пољокан је баш бањалучка. То није изворно јеврејско презиме него је породица Леви некако спонтано добила то презиме и само у Бањалуци су живјели Пољокани“, рекао је он.
Како каже, Холокауст у Бањалуци започео је још октобра 1940. године када је код Хотела Палас на монструозан начин убијена трочлана јеврејска породица.
"То убиство никада није разјашњено“, каже он.
Са стварањем Независне државе Хрватске дошли су црни дани за Србе, Роме и Јевреје.
"Од 500 Јевреја који су живјели у Бањалуци њих 400 је страдало у Холокаусту. Коначан број је тешко утврдити али сам, прикупљајући имена из разних архива и литература, дошао до 306 имена за које смо могли утврдити име, презиме, очево име, мјесто страдања и старосну доб. Има још 10-20 имена која би се могла дописати али фали неки од тих параметара“, каже Пејашиновић.
Бањалучка јеврејска заједница је готово потпуно уништена током Другог свјетског рата.
"Од 100 преживјели мало се вратило у Бањалуку само 24, остали су у Београду или већим градовима, у Италији, отишли у Израел који се тада рађао, Америку, Палестину. То је апокалиптично, то је пет одсто, патуљаста микро заједница која је наставила некако свој живот“, каже Пејашиновић.
