Зима је, а ватру не смијем да наложим да се димњак и кров не запале. Када нешто скувам, онда се мало ова просторија угрије. Немамо гријалицу, али и не смијем пуно струје да трошим, да не дођу велики рачуни. Дјеца и унутра носе јакне, а косицу не смијем да им перем често јер је хладно, а немамо фен.
Прича ово Слободанка Шишарица која са синовима Немањом и Урошем, дјечацима од три и по и двије године и супругом Милом живи у оронулом кућерку без воде, димњака, купатила, који изгледа као да ће се срушити када на њена буде пао први снијег.
Четворочалана породица налази се у Барловцима код Бањалуке. Ништа им није близу. Успијевају да предеверају дане уз помоћ “Мозаика пријатељства”, које је и покренуло акцију за помоћ Шишарицама, а који им често доноси намирнице и храну. Имају још 234 КМ дјечје наканде и 50 КМ које Миле заради када оде на наднични цијели дан. Све то иде за дјецу и оно што је њима неопходно.
– Мирослав нам је донио брашно. Имамо паштета. Најгоре је за ручак, шта направити сваки дан. Јуче сам правила питу, данас грашак и махуне, али дјеца то слабо једу. Без меса је, фино ја то запржим, ми можемо то да једемо, они баш не. Једу боље када направим пасуљ, паприкаш, макароне, рижу. Фино једу и слатки купус – прича за Српскаинфо Слободанка Шишарица. Месо успије да спреми можда једном седмично. Пилетину, а дјеца је воле.
– Ми смо навикли да једемо без меса, не морам га имати, али дјеца ми чест говоре “мама, меса”, а ја немам – са кнедлом у грлу препричава своју муку. Скромно прича да би вољела да има купуса, да може да га закисели, али нема од чега да купи врећу. Не би било на одмет да имају кромпира и лука. Каже како је прије стављала зимницу, напримјер паприка, али сада нема од чега.
Док прича, стално загледа у кућу која никако није условна за живот. У једној просоторији и спавају и једу. Већ је поприлично захладило, требало би ујутро и увече запалити ватру, али не смије. Димњак је пропао и нема користи да се крпа.
– Мало се угрије када нешто скувам, али троши се струја. Плаћамо је редовно. Овог мјесеца смо добили 38 марака. И да имам гријалицу, не знам колико би било добро да је укључујем, јер када је невријеме, напољу сијевају каблови, нестане фазе. Овако дјеци обучем боље јакне, шта друго могу – прича она.
Љетос је воду, који доноси од комшије, гријала на сунцу и дјецу купала напољу. Сада пластичну кадицу стави у кухињу, али не смије често да им пере косу, јер је унутра хладно и плаши се да се не прехладе без ватре и фена. Веш пере ручно. Узме малу кутију прашка за веш, али то може да им буде два, три дана. Труди се максимално да испере одјећу колико може и колико има воде коју и даље доноси од комшије.
Нада јој је хуманитарна акција коју је покренуо “Мозаик пријатељства”, а циљ је прикупљање новца да им се обезбиједи кућа условна за живот. План Б је да им се нађе неки пристојан стан, док се не скупи довољно новца за кућу. Јер, са доласком кише и снијега живот у дотрајалом објекту неће бити ни безбједан, ни могућ.
– Не може овдје ништа да се закрпа, све се осипа. Не вриједи ништа улагати и покушавати поправити. Нама је довољно да имамо кухињу, собу и купатило, а да ми они имају боље услове за живот – прича док у рукама држи млађег Уроша.
Миле и даље ради на грађевини за дневницу. Заради 50 КМ и онда неколико дана нема ништа, нико га не зове. Када се заврши грађевинска сезона, онда ће, прича Слободанка, отићи да ради на гробље у Борику, али и то је једном седмично, за 50 марака.
– Ако бисмо имали ту кућу, Миле би могао да има стални посао, неки људи су рекли да би га примили. И њих би могла у вртић уписати, па и ја да радим. Сада их немам коме оставити и немам чиме плаћати вртић – каже она.
Мирослав Субашић из “Мозаика пријатељства” каже да је на хуманитарни број 1414, који је отворен овог мјесеца, до сада било око 20.000 позива, а на посебном рачуну за породицу Шишарица има 10.000 марака. Истиче и има још пуно људи који су се јавили, а да се сада на пола пута са обезбјеђењем новца за куповину куће у Шушњарима.
– Нашли смо домаћинство у које могу да уселе одмах, али оно кошта 75.000 КМ и то је задња цијена. Међутим, има све да ту нормално живе, те земљу коју могу да обрађују. Ограђено је да се дјеца могу играти и имали би своје собе. Плус, није далеко школа – истиче Субашић за Српскаинфо.
