Екстремно дуг топлотни талас који је, између осталих, захватио Републику Српску и БиХ, посљедица је глобалног загријавања, које доноси повећање температуре и климатске екстреме, изјавио је за Срну климатолог Горан Трбић.
Овај професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци указао је да је подручје Републике Српске и БиХ због географског положаја међу најугроженијим у Европи, гдје се и очекивало да ће доћи до повећања топлотних таласа, до пораста температуре, али и екстремних суша, поплава, олујних вјетрова.
"Да смо најугроженији у Европи показали су сви најзначајнији свјетски радови у области климатских промјена и у том контексту ово што се данас дешава су очекивани циклуси повећања временских екстрема, на шта је указивано још прије десетак година", рекао је Трбић.
Он је истакао да је тренутно веома изражен топлотни талас, гдје је акумулирана огромна енергија у атмосфери и да се очекује да ће послије овог таласа доћи хладни талас.
"Тад се по правилу формирају велики кумулуси и кумулонимбуси и суперћелијске олује, када долази сигурно до појаве града и пљусковитих киша, које су увијек праћене олујним вјетровима", навео је Трбић.
Трбић је појаснио да је повећање концентрације гасова са ефектима стаклене баште условило глобално повећање температуре, што за посљедицу има промјене осталих климатских елемената и лабилности у атмосфери.
ТРПИМО ПОСЉЕДИЦЕ ЗБОГ ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА
"Емисије гасова Републике Српске и БиХ су јако мале, свега 0,01 одсто глобалне емисије, али овај дио је највише угрожен у погледу пораста температуре и топлотних таласа. Иако као земља у развоју нисмо кључни кривац за глобалне климатске промјене, трпимо посљедице због свог географског положаја", рекао је Трбић.
Посљедица свега наведеног, истакао је Трбић, јесте и то да су минималне температуре у порасту. Тако смо прије 40-50 година у Бањалуци зими имали температуре до минус 25 степени, што данас немамо. Данас имамо све топлије зиме са све мање снијега.
"Кључни кривац је човјек, јер сагоријевање фосилних горива и концентрација гасова са ефектом стаклене баште и даље расте. Париски климатски споразум из 2015. године је покушао да заустави тај пораст емисије угљен-диоксида, нажалост то још није успјело. Тек када крене пад угљен-диоксида, можемо кроз деценију или двије очекивати стабилизацију климатског система", додао је Трбић.
Неопходно је, сматра он, дјеловати у два правца, с једне стране смањити емисије угљен-диоксида, односно сагоријевање фосилних горива, доминантно угља и нафте, а с друге стране наћи начин прилагођавања на настале климатске услове.
"Евидентно је да се клима промијенила. Ова година је екстремна, са јако топлом зимом, са најтоплијим јануаром, фебруаром, мартом... Прошле године смо имали пет или шест најтоплијих мјесеци од кад постоје мјерења", рекао је Трбић.
Прилагођавање је, нагласио је он, првенствено потребно секторима пољопривреде и водопривреде, односно водоснабдијевања.
ПРИЛАГОДИТИ СЕ - ЧУВАТИ ВОДУ ЗА СУШНЕ ПЕРИОДЕ
"Морамо наћи начина да сачувамо воду кад је има, односно да падавине којих је у мају и јуну највише у сјеверном дијелу Републике Српске и БиХ, сачувамо да би ту воду користили током љета", рекао је Трбић.
Два поменута сектора, истакао је Трбић, највише су угрожени, али наравно и људско здравље, као и шумски екосистеми и туризам.
"Првенствено мислим на сушење шума и чешћу појаву шумских пожара. То је комплексно питање које задире у више струка и одговор није једноставан, али свима мора бити јасно да се клима у тој мјери промијенила да се мора хитно дјеловати", упозорио је Трбић.
Примјер добре праксе, додао је Трбић, пројекти су наводњавања на подручју Херцеговине, које је реализовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, затим уређивање ријечних корита, гдје се рјешавају питања поплава.
