Јавним здравственим установама у Републици Српској, према Годишњем плану специјализација и супспецијализација за 2025. годину, одобрено је 471 специјализација и 40 супспецијализација, док су приватним одобрене 33 специјализације.
Према подацима који су објављени у "Службеном гласнику Републике Српске", у раније поменутом плану наводи се да је додијељено и 10 специјализација високошколским установама здравствене струке и правним лицима која обављају здравствену, односно фармацеутску дјелатност, а једна супспецијализација одобрена је Медицинском факултету Фоча као високошколској установи здравствене струке.
Укупно је, према подацима из "Службеног гласника Републике Српске", додијељено 555 специјализација и супспецијализација.
Међу највише одобрених специјализација за ову годину у Српској налазе се специјализације из области анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, и то њих 36, као и породичне медицине.
Такође, додијељено је и 27 специјализација за интерну медицину.
Највише специјализација, као и супспецијализација, одобрено је Универзитетском клиничком центру Републике Српске, и то 230 специјализација и 24 супспецијализације.
Међу одобреним специјализацијама које су додијељене УКЦ Српске највише је из области анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, и то 19, а затим слиједи интерна медицина са 14 и кардиологија са 10.
"Универзитетском клиничком центру Републике Српске одобрено је и по осам специјализација за области интернистичке онкологије, ургентне медицине, радиологије и абдоминалне хирургије", наводи се, између осталог, у плану.
Када је ријеч о супспецијализацијама, највећој здравственој установи у Републици Српској су, између осталог, одобрене супспецијализације из интензивне медицине и то шест, као и фармакотерапије, болести зависности, дјечје физијатрије, цитологије и других области.
Од болница, највише специјализација, њих 26, додијељено је болници "Свети врачеви" из Бијељине, затим "Др Младен Стојановић" из Приједора, и то 19, док је, између осталог, 18 додијељено требињској болници.
На листи домова здравља, по броју одобрених специјализација, истичу се бањалучки са 13, као и лакташки и приједорски са по седам.
Здравственим установама одобрене су и супспецијализације из области балнеоклиматологије, кардиологије, дијетотерапије, вирусологије и других сфера.
Недељко Ламбета, директор Болнице Требиње, у разговору за "Независне новине" истиче да је у протекле четири године, колико је на челу ове установе, додијељена 51 специјализација.
"Тренутно смо на броју 90 по питању специјалиста и специјализаната, а с обзиром на то да нам се гради нова болница и да би крајем ове године требала до буде завршена и да преселимо, план је да имамо 110 или 120 доктора. Ово су кључне специјализације које нам недостају да бисмо употпунили кадар", каже Ламбета.
Он додаје да тренутно немају проблема с кадром, али не крије да су прије два мјесеца, нажалост, остали без једног ортопеда, али су и тај недостатак успјели надомјестити.
"Било је најава одласка медицинских сестара у Дубровник, али до сада нико још није тражио нити споразумни раскид, нити било који други вид прекида сарадње", истиче Ламбета.
Младен Гајић, директор болнице "Свети апостол Лука" у Добоју, у разговору за "Независне новине" истиче да годинама раде на обнављању кадра јер су у својим плановима видјели да 40 одсто постојећег кадра одлази у пензију у периоду од 2020. до 2030. године.
"Ми смо кренули са занављањем свог љекарског кадра и проширењем одјељења за које смо сматрали да могу приближити услуге грађанима добојске регије. Тренутно имамо више од 70 специјализаната и са још ових 15 то ће бити значајно појачање за нашу болницу. Бићемо кадровски оспособљени у сваком погледу", наводи Гајић и додаје да треба имати на уму да школовање ових кадрова траје годинама.
Он истиче да су и сада кадровски оспособљени и да им не одлазе радници из болнице, али настоје да правовремено реагују.
