Од ескалације руско – украјинских сукоба страхује цијели свијет – највише од нуклеарног рата.
Њемачка већ одавно чисти постојећа, а залаже се и за изградњу нових склоништа. Нордијске земље су памфлете и мејлове, са савјетима о тражењу склоништа, гомилању залиха и основној војној обуци, већ послали својим држављанима. Финска је подсјетила своје грађане на "националну одбрамбену обавезу", док је Шведска поставила детаљан водич о шта у случају нуклеарног напада.
Да ли склоништа грађена у вријеме некадашње Југославије могу бити сигурна заштита грађанима бивших република?
На територији Републике Српске, према подацима Цивилне заштите налази се 75 атомских склоништа која су рађена у оквиру некадашњих привредних гиганата, стамбених зграда и других објеката још за вријеме бивше Југославије. Првобитна намјена, многим од њих временом је замијењена. Многи су запуштени и без употребе.
"Сва та атомска склоништа уз мала улагања могу да се врате у првобитно стање, шта значи то, за не дај Боже, може да се користи", рекао је Борис Трнинић, директор Републичке управе Цивилне заштите Републике Српске.
Слична ситуација и у Федерацији, иако о броју постојећих склоништа нису хтјели да говоре, потврђују, велики број оних у Кантону Сарајево је неупотребљив.
"Могу рећи да 46 одсто склоништа није баш у функционалном стању док остала склоништа у кантону Сарајево служе тој намјени и могу се користити у случају не дај Боже", поручио је Џенан Брканић, директор Цивиле заштите кантона Сарајево.
Ни Србија нема довољно склоништа, каже предсједник Александар Вучић. Због све већих пријетњи попуњавају и залихе у робним резервама.
"Ми смо потпуно неспремни у овом тренутку. Ми имамо 257.000 мјеста у склоништима. Разговарамо са људима који имају теретане, вешернице, продавнице и слично и да поново почнемо да обнављамо инфраструктуру бар да дођемо до броја од милион, милион и по које можемо да смјестимо у склониште", истакао је Александар Вучић, предсједник Србије.
Цијели простор Балкана има склоништа грађена за вријеме бивше Југославије. Међутим, поставља се питање њиховог ефекта данас, имајући у виду деструктивну моћ модерног оружја и евентуалног нуклеарног рата?
"Оно што свакако морамо нагласити да та атомска склоништа на територији Републике Српске за не дај Боже атомског удара, не би могло пуно да нам помогну али свакако би нам помогла у спашавању од дјеловања радијације након атомског удара", додао је Трнинић.
Разлог томе су технички капацитети и могућности различитих оружаних снага које су данас, узнапредовале, поготово у области ракетних система.
"Појачан је њихов домет, количина експлозива коју могу да носе, било да је ријеч о конвенционалном или експлозиву са нуклеарним пуњењем, повећана је и њихова прецизност али и брзина домета, једном ријечју, савремени свијет са собом је донио прецизнија, разорнија и модернија оружја по којим данас располажу све велике силе у свијету", истакао је Саша Мићин, стручњак за безбједност и наоружање.
А већа разорна моћ оставља и веће посљедице. Она зависи од јачине нуклеарног оружја. Примјера ради, нуклеарна бомба бачена на Хирошиму 1945. године у трену убила је 80 хиљада људи. Данас снага тих пројектила је много већа.
"Буквално једна до двије нуклеарне бојеве главе биле би у стању да сравне град величине Бањалуке", додао је Мићин.
Ипак, цијели свијет се нада, па тако и на Балкану да до потребе за атомским склоништима неће доћи. Русија је започела масовну производњу мобилних склоништа, која се могу користити за заштиту људи од разних пријетњи, укључујући зрачење од нуклеарне експлозије, преноси "РТРС".
(Фото: РТРС)
