Стручњаци упозоравају да је на висинама испод 2.000 метара све ризичније улагати у зимски туризам. База снијега која је била на око 1.100 метара надморске висине, сада је знатно помјерена уз пораст просјечне температуре до 2.5 степени Целзијуса.
О томе каква нас зима очекује тешко је говорити, али оно што знамо јесте да је у посљедњих неколико година снијег падао у другом дијелу зиме или чак почетком прољећа, и није се дуго задржавао, па нешто слично можемо очекивати и у будућности кажу метеоролози.
"Због пораста температуре на глобалу све планине које нису на тим већим надморским висинама имају проблем са задржавањем снијега. Десило се и ове зиме и претходне да буде повремених снијежних падавина али с обзиром да је веома топло тај снијег се некако не одржава. То није одлика само у нашем региону. Чак и ски центри у Алпима имају тих проблема јер се некада дешавало да у сред зиме и на 4.000 метара не буде снијега", каже Милица Ђорђевић, метеоролог.
Ипак, Јахорина и Бјелашница најмање трпе климатске промјене, иако је на нивоу БиХ већ утврђено повећање температуре од око два степена Целзијусова, каже професор климатологије на Природно-математичком факултету у Бањалуци Горан Трбић. Када је у питању зимска сезона у планинским туристичким центрима, Трбић истиче да је без осњежавања, за које је потребна ниска температура, тешко говорити о зимској сезони.
"Људи који се баве зимским туризмом морају наћи нека друга рјешења, прије свега развој љетног туризма и продужење љетних сезона а мисли се на прољеће и јесен. Свједоци смо да су температуре у граду још веће, Бањалука се загријала за три степена, а слично је и у Мостару и Сарајеву. Очекивати је да ће наши грађани спас тражити у планинама", каже Трбић.
Климатске промјене утичу на смањење трајања зимске сезоне поручују из Олимпијског центра Јахорина. Кажу велики је посао урађен кроз системе за вјештачко осњежавање, али ипак спас виде у потпуном уклањању свих извора загађења са планине као и у унапређењу љетне понуде јер осњежавање не вриједи на температурама изнад -3 степена.
"Глобално отопљавање је само опомена да више пазимо природу, а сви знамо како настаје глобално отопљавање. Главни узрок је угљен диоксид и можда би било добро да размислимо о одређеним алтернативама типа да уводимо ратраке на струју јер те машине постоје, да забранимо аутомобилима са унутрашњим сагоријевањем да улазе на планину, да људи више пређу на алтернативне енергије за гријање на планини", каже Дејан Љевнаић, директор Олимпијског центра "Јахорина".
На Јахорини је званично почела студија „Утицај климатских промјена на зимски туризам“, која има за циљ предлагање мјера за минимизирање климатских промјена, као и начина за унапређење понуде током љета. Видљиво је да приче о утицају климатских промјена више нису имагинарне, а минимизирање истих постаће један од најважнијих елемената дјеловања друштва порука је стручњака.
