Зашто је припадницима тзв. Армије БиХ била крива двогодишња Данка. Да ли су због тога што су српске националности били криви и брат и сестра, Дражен и Драгана. Једно од 7, друго од 10 година.
Тог, крвавог Никољдана за славским столом и бјежећи од злочинаца, убијено је 56 цивила. Спаљени су домови и сеоска домаћинства. Они који су преживјели, добро памте очи убица. Једних се посебно сјећа Душанка Лаловић. Имала је седамнаест година када је гледала смрти у очи.
"Видјели смо да се чује пуцњава у цијелој Јошаници мада у том тренутку моје село није још било нападнуто. Почели су да пристижу рањеници, један човјек и жена. Ја сам исцијепала чаршав и превила их, били су рањени у руке. И онда креће напад на моје село. И онда креће, то је оно као кад киша метака пада по крову. Ви не знате шта да радите, крећем да бјежим. Ја се и дан данас сјећам тог човјека који је имао капу, плаву јакну, чизме.. његов лик никада нећу заборавити", каже Душанка.
Душанка Лаловић тог дана изгубила је оца, и још неколико чланова породице. Оца је изгубио и Славиша Умићевић. О свирепости злочина у селу Јошаница, свједочи Славко Ђорђевић. Радио је у фочанској болници, а оно што је видио својим очима заувијек се урезало у сјећања. Међу убијеним је била и његова сестра.
Тијела су, била измасакрирана.
"Нико није заклан. Једној дјевојчици малој су разбили мозак и када сам јој подигао главу у мртвачници ја сам на руци имао њен дио мозга. А када су моју сестру убадали ножем, неко је од муслимана говорио ово је сестра Славка Ђорђевића", каже Славко.
"Био је погођен кроз руку и кроз стомак. И да ли су они њега живог ухватили или шта, био је масакриран. Значи био је преклан скроз испод врата и бајонетом је био у врат забоден", прича Славиша Умићевић.
У Јошаници су угашене цијеле породице. Неколико кољена Вишњића убијено је у једном дану. Све у Јошаници и око ње било је крваво. Посебно мјесто Вилина.
"Међутим када смо дошли до Вилина ту смо затекли један ужас. Било их је 17 мртвих у 50 квадрата. Никоме се није могло помоћи, сви су били мртви. Неки су били масакрирани. Влатко Вишњић који је тада имао 20 година, њему су одсјекли главу моторном жагом. Никад је нисмо нашли, сахранили смо га без главе", присјећа се Милорад Чанчар.
Правду још чекају. За злочин још нико није одговарао. Тужилаштво БиХ само што је подигло оптужницу, Суд ју је одбацио. Тек након жалбе подигнута је против 13 припадника тзв Армије БиХ. Док чекају овоземаљску правду, у Јошаници живот дижу из пепела. Саградили су цркву у помен жртвама. Она је, кажу, симбол побједе живота над смрћу. Напад на село, сматрају преживјели, био је добро испланиран. Они који су направили засједу добро су знали да ће тај дан село бити пуно, и да ће се у миру славити крсна слава.
