У републичку касу лани су се слила 124 милиона марака по основу накнада од игара на срећу и пореза на добитке, што је рекордан износ до сада, а стручњаци истичу да су томе допринијели онлајн клађење и кризна времена у којима становници излаз из беспарице траже у коцки.
У Републичкој управи за игре на срећу навели су да је укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак у 2023. години био већи за 32 одсто у односу на годину раније, када су прикупљена 94 милиона марака.
"Највећи приход од накнада остварен је по основу приређивања интернет игара на срећу“, рекли су у Управи.
Додали су да је лани повећан и број субјеката који приређују игре на срећу, наводећи да је одобрење за те активности на крају 2023. године имало 40 прерађивача, док је у 2022. години тај број износио 36.
Вршилац дужности директора Управе Драженко Вељановски сматра да су рекордни прикупљени приходи у 2023. години показатељ раста дисциплине у примјени прописа, захваљујући интензивном раду свих одјељења у оквиру Републичке управе за игре на срећу.
"Било је евидентно и поштовање законских одредаба од свих приређивача које се тичу обрачуна и плаћања накнада за приређивање игара на срећу“, рекао је Вељановски.
Економисти и социолози, с друге стране, сматрају да су рекордни приходи одраз веће доступности игара на срећу те беспарице која тјера људе да посљедњу марку убаце у апарат с надом да ће се обогатити.
Економиста Зоран Павловић наводи за "Глас" да је економска ситуација у земљи лоша и да људи покушавају малим улозима да ријеше финансијске проблеме.
"Највећу корист имају приређивачи игара, минимална зарада иде на рачун државе, док губе једино они који се кладе. Од 1. јануара у Албанији су угашене кладионице, осим у луксузним хотелима, на тај начин бисмо и ми требало да водимо рачуна о грађанима, да их на неки начин заштитимо јер клађење је озбиљна болест која узима маха“, рекао је Павловић.
И социолог Драго Вуковић сагласан је да је зависност од игара на срећу све присутнија.
"Слично као што је случај и са алкохолом, пушењем или дрогом. Оно што је сигурно је да у кризним ситуацијама и сиромашним друштвима расте интерес за клађењем. Коцка постоји дуго и људи су одувијек имали жељу да тестирају своју срећу на такав начин, али данас је клађење доступно на телефону и интернет клађење је нова опасност“, казао је Вуковић.
Дугогодишњи борац против патолошког коцкања и први човјек новосадског центра за едукацију и одвикавање од коцке "Херц тајм" Дејан Станковић каже за "Глас" да је коцкање с развојем интернета постало много динамичније, те да не чуди што су накнаде највеће управо по том основу.
"Тежиште се са клађења уживо пребацује у онлајн свијет прије свега зато што је љубитељима коцке доступно у сваком моменту и било одакле. Из своје собе могу да се коцкају до миле воље, а да нико не зна, плус на интернету је палета игара много већа у односу на уплатна мјеста. Такође, интернет апликације за клађење доведене су до савршенства што се тиче техничких могућности. На интернету, рецимо, можете и да се кладите уживо док гледате утакмицу, на примјер ко ће у наредних пет минута дати го, ко ће добити жути картон, извести корнер и слично“, појашњава Станковић.
Контроле
Драженко Вељановски је рекао да ће и ове године активно радити на сузбијању нелегалног приређивања игара на срећу, односно појачати инспекцијски надзор.
"Циљ инспекцијских контрола није само кажњавање приређивача већ превентивно дјеловање и увођење њиховог пословања у законске оквире, што има значајне реперкусије на сузбијање сиве зоне и јачање економије Српске“, истакао је Вељановски.
