"Прославиле смо 18 мјесеци мог новог живота. Она је особа која неустрашиво чини све могућим дајући себе попут Христа".
Овако је у разговору за "Телеграф" Лана Булатовић (33) из Ковина описала своју мајку која јој је даровала други живот.
Након тешког здравственог стања и свакодневних одлазака код љекара, тог 5. децембра 2022. живот је за Лану поново почео, а све захваљујући мајци која јој је дала свој бубрег.
Да не постоје границе онога што би мајка могла да уради за своје дијете доказују и Лана и њена мајка која је и њен донор. Захвална је Богу, а за мајку је имала посебне ријечи за које каже да су тек дјелић онога шта осјећа. Једна мајка, једно дијете, два живота и два почетка за обје, донекле и иста судбина. Објема срце куца у истим тактовима љубави, а у организму обе имају по један бубрег.
"Најважније је да смо мама - мој донор, и ја врло добро. Само могу нијемо да захваљујем драгом Богу, а адекватне ријечи да опишем срећу не налазим. Мама је особа која неустрашиво чини све могућим, дајући себе попут Христа. Никада нећу умјети да заслужим ту жртву. Она је наставила све своје активности, води Аматерско позориште Ковин, чува мој живот и брине о свима и свему. Никада је нећете видјети слабу. Као да јој је Бог скројио срце од пластелина боје дуге. Толико тога бих рекла о њој", прича ова храбра девојка која је живот узела у своје руке.
Иако је скоро цијело дјетињство и младост провела у страху гледајући смрти у очи, сада како каже, захвална је на свему.
"Одувијек смо биле блиске и раније и након трансплантације. Ништа се није промијенило. Она ми је донијела живот без тегоба, изнедрила физичку снагу за нормалан живот и мир", додаје Лана док прича о својој мајци.
Када се мукотрпна борба за живот завршила услиједила је друга. Лана бије битку за битком, а њене жеље одувијек су биле скромне - само нормалан живот какав имају њени вршњаци. Иако је трансплантација успјешно прошла и Лана више не мора да пролази паклене стеге дијализе, други инвалидитет се временом погоршао и ова храбра дјевојка данас је усљед дијабетеса - слијепа.
"Са мраком је другачије. С обзиром на то да се ради о неуролошком обољење, под шифром Г37.9, демилизирајуће дегенративно оболење цнс непознатог типа, нема наде за вид. Надовезао се и глауком. Не видим ни свјетло и то је ужас који не могу да прихватим. Живим и не размишљам, само уживам у љубави коју имам од других и за друге", каже дјевојка која није дозволила да јој ова дијагноза поремети живот.
Да ствар буде гора, након свега она не може да нађе посао, иако је жеља за радом и самосталношћу огромна, а то јој тешко пада.
"Све што ми годи радим, кућне послове чишћења обожавам, али никако кухињу. Водим здрав живот, тренирам, возим собни бајк, одржавам килажу упркос котикостроида. У нашој башти велики су Божији дарови поврћа и воћа и то је нужан дио здравља. Нажалост од посла ништа. Послодавци нас не желе иако имају одличне погодности од државе за запошљавање особа са инвалидитетом, али тако је како је", каже Лана.
Сада је своју енергију усмјерила на другу страну у нади да помогне свима који воде сличан живот. Покушава да покрене питање особа са инвалидитетом у Ковину и да се активира у циљу проналаска бољих услова свих животних аспеката.
"Проблематика особа са инвалидитетом је неприступачност у ширем смислу. Физички, људски, институционално. Нико никада није узео у обзир квалитет живота особа са инвалидитетом у Ковину. Нема никакве подршке, сами смо у проблемима, углавном у својим домовима, скривени од свијета који нас не прихвата. У Дому здравља упркос свему немам првенство, не постоје паркинг мјеста, чак доживјех да комшиници смета знак за особе са инвалидитетом на паркингу", прича она и додаје:
"Мама све ради, а уморна је. Превоз до Новог Сада кошта нас 12.000 јер нема директне линије, а ја нисам у стању да путујем више сати, нити је добро да се излажем инфекцијама. Нема бесплатне обуке за компјутер за слијепе. Говорни мјерач притиска је 8.000, топломјер 5.700. Све то је ужасно. Свако има суд и коментар, сви све знају, а квалитет живота особа са инвалидитетом нит знају нит маре", каже она.
Њен живот није нимало лак, али она упркос свему на то не гледа тако. Она успијева у свему да пронађе снагу коју преноси на све око себе.
"Мотив је живот сам по себи. Толико је Божије љепоте у сваком даху, љубави у стваралаштву, толико много дивоте које желим да искусим. Једностано, мени мој живот није никакво лоше искуство, него Божији благослов", закључује Лана у разговору за "Телеграф.рс".
