Данас је 3. децембар, дан када се обиљежава Међународни дан особа са инвалидитетом. Своје радно мјесто у Републици Српској још тражи 1.275 особа с инвалидитетом, док је средствима Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида Српске ове године финансирано запошљавање 51 особе.
Одавно су особе са одређеним инвалидитетом показале и доказале да су једнаке у друштву. Доказ томе је гошћа АТВ јутра Душица Липовац, која је годинама стални запосленик Народне универзитетске библиотеке Републике Српске.
Она је за АТВ рекла да од појаве пандемије вируса корона ствари све спорије рјешавају, иако особе са инвалидитетом су доста активне у свим сферама друштвеног живота и рада, што је, како каже, заиста похвално.
„Емпатија и даље постоји од стране људи који нас подржавају свих ових година, али исто тако, неопходно је да се више ради на питањима особа са инвалидитетом. Мени се чини да су питања и права особа са инвалидитетом стављена у други план. Сматрам да су особе са инвалидитетом дио локалне заједнице и треба да нам се омогући уживање свих једнаких права и слобода“, рекла је Липовац.
Када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом у Републици Српској, она је рекла да је на снази Закон о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању особа са инвалидитетом.
„Тај закон је јако добар, међутим, он се не примјењује у довољној мјери колико треба да се примјењује. Више је незапослених особа са инвалидитетом него што је запосленим. Међу њима има особа које су завршиле средњу школу, факултет, стручни су у разним областима. Мали је број особа са инвалидитетом запослено и требало би бити што више. На сваких 16 запослених, треба да буде запослена и особа са инвалидитетом“, изјавила је Липовац.
Како каже, у приватном сектору је доста боља ситуација по том том питању у односу на јавни сектор.
„Ми који радимо доказали смо да итекако можемо да радимо у складу са нашим потенцијалима и могућностима, што свакако промовишемо кроз наш активизам“, навела је она.
Када су у питању архитектонске баријере на јавним површинама, ту су ствари доста боље. Липовац је као примјер навела установе културе у којима се доста радило на архитектонској приступачности.
