Грчка је убједљиво једна од најпопуларнијих дестинација међу Србима, али низ нових правила која ће ступити на снагу промијениће досадашњи начин љетовања.
Предивне плаже, шармантна острва и укусна храна већ годинама привлаче туристе из цијелог свијета, а посебно из Србије.
Међутим, Грчка је само једна од земаља која се суочава са масовним туризмом због чега су локалне власти најавиле мјере које имају за циљ да зауставе прекомјерни туризам и смање број туриста током врхунца сезоне, посебно на популарним острвима као што су Миконос, Санторини, Крит и друга.
Међутим, масовни туризам није једини проблем.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис изјавио је за британски "Телеграф" да Грчка нема проблем са структурним прекомјерним туризмом, али да неки њени региони имају значајне потешкоће током одређених недјеља или мјесеци у години због чега планирају низ мјера како би ријешили поменути проблем.
Како наводи британски лист "Експрес", према новој политици биће уведена туристичка такса од 20 евра , коју ће плаћати они који путују на Санторини и Миконос посебно ако долазе крузером.
Новац прикупљен од такси биће наводно уложен у локалну инфраструктуру, а разматра се и регулација броја крузера који истовремено стижу у одређене дестинације.
Нови системи уласка у ЕУ
Нова правила уласка и изласка из ЕУ ступају на снагу од 10. новембра, а са обзиром на то да је и Грчка дио ЕУ туристи треба да се припреме за наредну сезону јер ће нове промјене значајно промијенити начин путовања у земље Европске уније.
Нова правила подразумијевају системе ЕЕС и ЕТИАС, од којих један ступа на снагу већ 10. новембра, а то је ЕЕС.
Систем уласка/изласка (ЕЕС) је аутоматизовани ИТ систем за регистрацију држављана земаља које нису чланице ЕУ који путују на краћи боравак. ЕЕС ће ступити на снагу већ од 10. новембра, а подразумијева, између осталог, регистрацију прије уласка у ЕУ.
Биће потребно да се прије сваког поласка на пут у ЕУ пријавите преко онлајн формулара или мобилне апликације. Уколико путујете преко туристичких агенција, овај корак ће умјесто вас моћи да обаве агенти.
Поред тога, на прелазима ће вам поред пасоша, бити затражени и отисак најмање четири прста, а тражиће од вас и да вас фотографишу.
ЕТИАС систем подразумијеваће издавање дозволе за улазак у ЕУ, а он ће ступити на снагу вјероватно од средине 2025. године.
Подношење захтјева за ЕТИАС путну дозволу кошта 7 евра, иако су неки путници ослобођени плаћања ове накнаде.
ЕТИАС путна дозвола је услов за улазак за држављане без визе који путују у било коју од ових 30 европских земаља. Повезан је са путничким пасошем, а важи до три године или до истека пасоша, шта год наступи прије.
Ако добијете нови пасош, потребно је да добијете и нову ЕТИАС дозволу за путовање.
Уз важећу ЕТИАС дозволу за путовање, можете улазити на територију ових европских земаља онолико често колико желите за краткорочне боравке - обично до 90 дана у било ком периоду од 180 дана. Међутим, то не гарантује улазак.
Очекивано је да ће ова нова правила створити веће гужве на граничним прелазима сљедеће сезоне.
Проблеми на плажама
Почетком овогодишње љетне сезоне уведене су и нове мјере на грчким плажама које су се тицале лежаљки и простора на плажама.
Према новим правилима, најмање 50% површине плаже мора да остане доступно јавности, дакле без лежаљки које изнајмљују бич барови и кафићи.
Мјештани су због све већег заузимања плажа од стране барова били посебно бијесни и предузимали су акције у оквиру такозваног покрета пешкира за плажу како би се одупрли плаћању лежаљки у својој земљи.
Власти су користиле сателите, вјештачку интелигенцију и апликације како би провјерили и искоријенили "незаконито" коришћење лежаљки.
Први летови дронова почели су у мају и уочили су прекршиоце правила на плажи у Пефкохорију.
Временске прилике све горе
Грчка се током љета суочила и са једном од највећих криза до сада, а тиче са временских прилика.
Неколико туриста преминуло је од посљедица високих температура ваздуха, због чега су грчке власти упозоравале да се избјегава боравак на отвореном током најтоплијег дијела дана.
Због високих температура су затварани су чак и познати локалитети попут Акропоља.
У већем дијелу земље мјесецима је било мало или нимало кише, што је довело до тога да су многи резервоари воде за пиће, посебно на острвима и у околини Атине пресушили гдје је током љета било око 50 одсто мање резерви воде.
Због тога је на појединим острвима било проглашено и ванредно стање. Били су упућени и апели да се вода штеди.
На острву Наксос је несташица воде била најдраматичнија због чега су власти су обезбиједиле преносиве јединице за десалинизацију које је третирала морску воду како би била безбједна за пиће.
Стручњаци за климатске промјене истицали су да се брину да најгоре тек долази.
