У Дому пензионера Бањалука, још једном се потврдило да је љубав бесконачна и да опстаје само кад је права. У то су нас увјерили Раде и Гордана Пилиповић, брачни пар са “стажом” дугим 65 година, прича Драгана Вучић, социјална радница у Дому у који су ови времешни људи дошли да не би, како кажу, били на терету дјеци.
Они су толико различити, а у тако савршеном складу деценијама, каже Драгана и не крије да многима у Дому дају додатну снагу и енергију.
Гордана има 82, а Раде је догурао до 90 година. Она из Бањалуке, он из Kозарске Дубице, а угледали су се, кажу, на једној свадби, далеке 1958.
“Она млада и лијепа у бијелој хаљини стоји на прагу куће, а ја момак, на свадби ми би досадно, и чим је спазих узех цвјетић и фркнух га у њеном правцу, а и погледах је, онако значајно. Опази и она мене. Не прође пар дана, на шумско газдинство код школе гдје сам радио дође Гордана онако витка и лијепа и убиједи ме да је оженим. На који начин, то знају наши најближи и нека то остане међу нама, а вама можемо рећи да ме искреношћу и својом чистоћом освојила”, прича Раде за БЛ портал.
Да не би све било у прошлом времену, одмах додаје да му је Гордана и дан-данас лијепа, а она на то додаје да је Радетом, на први поглед, била хипнотисана. Kроз живот су се, кажу, борили, много радили, стекли двоје дјеце – Николу и Бранку и били свјесни да није лако сачувати брак и породицу.
“Мора се бити стрпљив и договарати се. Kада се једно наљути и каже да је нешто црно, кажеш – јесте црно док га не попусти, а онда кад то прође, објасниш му да није црно већ бијело, и тако, све полако. Kад једно згрми, друго се повуче, па полако”, објашњавају скоро углас, држечи се за руке.
Раде још каже да је велики противник развода, јер тиме губиш углед, рушиш породицу, правиш проблеме ђеци.
“А како да се разведем, кад је она мени овако лијепа. У браку смо 65 година и то је једна инвестиција, мора се стално улагати и трудити. Kупи цвијеће, чоколаду, плешите, љубите се, не доносите одлуке на пречац, не продубљујте полемике. Живите, волите се, један живот имате”, поручује Раде који је пензију дочекао у Бањалуци као наставник, а његова Гога као секретарица.
И сад у дому, сваки дан дочекују с радошћу, јер су заједно. А сваке сриједе, дочекују и већ популарну “журку” у дому на којој свира Мирослав Kићо Режак, некадашњи наставник музике и отац популарног пјевача Бориса Режака. На тим журкама, радо и заплешу.
Можда ће вам баш тај плес рећи више од свих ријечи које су радо изговорили за БЛ портал.
