Тачно у 11 сати пријеподне аутобус долази на аутобуску станицу у Kрушчици, насеље изнад Витеза за чијим воланом се налази жена, Едина Трако (43). То је само једна од укупно пет вожњи коју Едина направи сваки дан осим недјеље на релацији Kрушчица - Травник- Kрушчица.
На прву вожњу Едина креће већ у 6.20 ујутро када пут Витеза и Травника вози многе људе на посао, али и дјецу према школи, а посљедња у 19.15 из Травника када средњошколце из друге смјене враћа кући. На лицу нема умора, само осмијех, ведар дух и жеља да одговорно и тачно превезе путнике са и до одредишта.
Едина је положила Ц и Д категорију, напустила ранији посао и прије неколико мјесеци сјела за волан аутобуса, чиме је како, каже испунила свој сан и доказала да жена када нешто хоће може све.
– Ово је моја жеља од раније. Још док сам била дјевојка. Завршила сам средњу школу, удала се. Дошло је троје дјеце. Али, никада нисам губила наду да ћу једнога дана да положим све категорије и остварим себи жељу ту коју сам имала још у дјетињству и размишљала о томе – започиње своју причу Едина Трако.
Важна је воља код жена
Иако је Kрушчица позната по храбрости жена у цијелој БиХ јер су својим активностима спријечиле градњу мини хидроелектрана и уништавање околиша, Едина признаје да је њена одлука да сједне за волан аутобуса била као гром из ведра неба за мјештане насеља у којем живи.
– Да будем искрена јесте. Чудили су се. Говорили су ми – јао шта ће ти то, па имаш посао, није то баш за жену. Оно и није за оне које немају ту јаку жељу и вољу и храброст. Ово је прво одговорност. И то велика. Друго је обавеза. Посебно за једну жену. Јер, није само возити. Има се доста пазити на саобраћај, на путнике. Јер, ја као ја веома сам одговорна за све и једног путника, њих 57 – истиче Едина.
Наводи да у фирми у којој ради има сву подршку, али да је чудних реакција било од других колега возача, мушкараца.
– Што се тиче колега у фирми, они су ме стварно прихватили. Захваљујем им на томе. Али, је било изненађујуће у саобраћају у мимоилажењу. Многи се чуде, окрећу се. Чак знају причати на телефон, па благо спусте поглед зачуђујући када ме виде за воланом. Доста је било народу чудно. Али, ја би прије рекла чак и занимљиво што ме виде. Но, сложили су се сви већином. Дају ми подршку. С тим да морам нагласити да ту подршку баш и нисам имала ни од кога на почетку. Сви су говорили – зашто, неки се и смијали, савјетовали ми да топ није за мене, да то није за једну жену. Али, све је то иза мене – рекла је Едина.
Сматра да је добрим дијелом разбила предрасуде о женама у БиХ.
– Све жена може. И имати брак и дјецу. Исто радим кући. Хранимо јунади, посијем, сушим сијено… Све радим као и остале жене. Плус радим у фирми. Kако успијевам и стижем? Уз добру организацију се може. Шест дана сам за воланом и опет све стигнем. Организација је пола посла – наводи Едина.
Сматра да жене не треба спутавати у покушајима да себи промијене живот и да то није добар став са којим се она сусреће на почетку.
– Лоше је. Ја опет кажем, што би жељела дати савјет свима. Ја исто нисам ни од кога имала подршку испочетка. Али, била сам упорна, одлучна. И поручила би свим женама, оно што имају жељу, што стварно осјете да могу то постићи, наравно да не угрожавају породицу да она то не осјети, на то се и одваже. И мени је било под број један да не угрозим породицу. То је био мени у животу циљ да имам породицу и да ми је породица на окупу. Али, жене треба да буду упорне, да себи остваре оно што желе. Нисам ни ја могла одмах. И ја сам радила у једној фирми, па трчала још радила приватно и ко ме год звао радила сам да зарадим себи и да остварим себи оно што желим. Јер, ипак то кошта. То кошта и времена и новца и живаца и свега. Јер, само колико пута се мора изаћи пред комисију, гдје су људи професионални и нормално неће пустити никога и потписати папир ако нисте способни и ако нисте задовољили то што они траже, те критеријуме. Ја сам успјела да положим - казала је Едина.
Истиче да је ка коначном циљу, сједању за волан аутобуса, корачала 24 година, да нити једног тренутка од тога није одустајала. Међутим, и процес полагања возачких испита био је сам од себе подухват.
– Од момента када се започне треба неколико мјесеци. Мора се направити размак у полагању између категорија, Ц и Д. Ту је и полагање тестова - причала је Едина.
Позив и шанса
Након полагања Д категорије Едина није чекала на нови посао.
– Из фирме су ме позвали. Чули су за мене и пружили су ми шансу. Омогућили су ми да пробам да остварим своју жељу. Чули да је то моја жеља и заиста им се захваљујем. То је једна агенција за похвалити. Драго ми је и част ми је што сам у тој агенцији. Надам се да ћу до пензије бити ту – говорила је Едина кроз смијех.
