Након годину дана медијске шутње Здравко Мамић, некадашња алфа и омега загребачког Динама и хрватског фудбала уопштено, проговорио је за медије.
Мамић је за "Аваз ТВ" говорио о својим почецима, првом великом новцу које је зарадио још као клинац, са 16 година, о Динаму као вјечној љубави, стању у бх. фудбалу, али и о политици у БиХ и Хрватској.
Присјетио се Здравко Мамић и успомена с првим предсједником Хрватске Фрањом Туђманом те великих послова захваљујући којима је годинама био најпожељнија личност у главном граду Хрватске Загребу.
Посљедњих шест година живи у БиХ.
"Ово је једна од ријетких свјетских оаза гдје човјек може стварно у пунини бити човјек", казао је Мамић о животу у БиХ.
Прокоментарисао је и кандидатски статус за чланство у ЕУ који је БиХ добила прошле седмице.
"Европа треба плаћати златом да БиХ уђе у ЕУ, да им буде БиХ терапија за мозак, за душу, јер заиста онако како људи живе у Европи, како живе у тим развијенијим подручјима, врло мало осјећају живот. Овдје се стварно живи спорије, мање су гужве, о љубазности људи уопште да не говорим, о храни, гдје је то природа, гдје још воду можеш бити са пипе, то једноставно у Европи нема", рекао је Мамић.
Истакао је да се БиХ треба борити да уђе у ЕУ, али да је то дуг и исцрпљујући пут.
"Знам шта се дешава када потпишеш кандидациони статус, шта значи то поглавље 23. Усклађивање правне стечевине, нулта толеранција и ту ће бити, наравно, немилице пуњење затвора", истиче Здравко Мамић.
Присјетио се својих почетака и фамозне актовке или, како Мамић каже, дипломат-кофера.
"Тад ко је имао ту актовку, тај је био предсједник државе. У актовци никад није било мање од 100.000 марака, као данас 100.000 евра. Јер сам ја био озбиљан предузетник, ја сам био трговац и живио сам чудом. Ја сам био у Загребу једна од најпожељнијих особа када је женски свијет у питању. Не мислим да сам био лијеп, ни паметан, нисам био ни ружан, али сам хаметице живио", присјетио се Мамић.
Открио је да је први велики новац зарадио, између осталог, продајући подметаче од стиропора за сједење на стадиону.
"Људи сједе на бетонима, а посјете су биле, за данашње вријеме, непојмљиве. Тамо није било утакмице испод 20.000 људи. На житњаку је била једна индустријска зона и дан-данас је ту творница гдје сам ја куповао тај стрипорор. И онда бих ја то расјекао на комаде и завезао на стотину комада. Око цијелог стадиона бих распоредио 50 својих дечки, около, и ти долазиш, видиш да је стиропор, а грије те. Свако је то купио. Ми смо оне вреће за кукуруз и пшеницу носили послије утакмице", открио је Мамић.
О себи каже овако:
"Ја не познајем, нити сам чуо, нити читао о човјеку којем је више новца прошло кроз руке, а да је сиромашнији. Ја данас немам ништа! Ја имам име и презиме, имам себе, имовине немам, нула, рачун ни у једној банци не могу отворити, ни у Европи ни у БиХ. То је моја ситуација".
Мамић је прокоментарисао и Зорана Милановића, актуелног предсједника, те Андреја Пленковића, актуелног премијера Хрватске.
"Могу гласати и могу рећи без икаквог срама да сам увијек на изборима гласао за ХДЗ, а на локалним изборима за Милана Бандића. И то је тако било док сам био у Хрватској. На ове изборе нећу изаћи. Ја својим гласом не могу ништа промијенити. Једноставно, СДП ме спремио у затвор и направио политички прогон кроз институције које је контролисао, а ови условно 'чији сам ја био', или био жртва, они су ме само помножили с нулом. Иако сам ја под Милановићевим режимом прогнан, Милановић је фрајер, бараба са улице и у том контексту је он мени симпатичан. За Пленковића сам већ низ пута рекао, да нема њега, Хрвати би једни друге међусобно кували у лонцима", казао је, између осталог, Здравко Мамић.
Говорио је и о бризи за млађег брата Зорана Мамића, о својој породици, сину и кћеркама, те о новом послу који је покренуо у БиХ са соларним панелима.
"Моја кћерка, која је завршила факултете и у Лондону и Милану, говори четири језика, видјела је у којој се позицији налази породица и у заједничкој комуникацији смо процијенили да би било добро да се она пресели у БиХ и да овдје започне бизнис. Конкретно, то је производња струје, соларне, сунчеве енергије, и она је овдје становник, има овдје стан, боравак, резидент је, порески обвезник БиХ и она ће покушати да омогући и мами и мени, сестри и брату, свима који смо захваћени овим процесом, да лакше живимо, јер једноставно нигдје на свијету не можемо отворити ниједан рачун, ми смо без рачуна. Тако да, имамо име и презиме, али имамо отежане услове и сада она ради те соларне панеле. Ја јој, наравно, као отац помажем и савјетима", открива Мамић.
