Контрола меда на тржишту највећи је проблем због тешког открињава штетних материја у њему, односно откивања разлика између правог и фалсификованог меда.
"Што се тиче безбједносног аспекта квалитета хране није било проблема, осим у самом квалитету производа. Квалитет значе основни физичко-хемијски параметри који су прописани правилником и највише неусклађености смо утврдили у меду. Мед је сталан проблем и постоје неки трагови да се још у 18. вијеку извјештавало о фалсификованом меду. Тржиште је пуно фалсификованог меда и не само у Републици Српској и БиХ, него и у Европи. Тако да је то борба сада са несавјесним не само пчеларима или субјектима пословања с храном који хоће на брз и лак начин да зараде новац", каже каже др Биљана Пећанац, руководилац лабораторије за хемијска испитивања и ризидуе, Институт Васо Вутозан.
Што се тиче анализе, највећи проблем је са узорцима који имају повишене супстанце које су повезане са опасношћу са здрављем, значи канцерогеност.
"Ту је хидроксиметилфурфурал (ваљда шећер), затим најчешћи разлог за неусклађеност је и активност дијастазе која је ензим пристојно природно присутан у меду којег уопште нема у меду. Тешко је ухватити фалсификатора, али често успјевамо јер не успјевају подесити све параметре квалитета који су прописани. Да је потребна потврда о аутентичности меда јесте", каже каже др Биљана Пећанац, руководилац лабораторије за хемијска испитивања и ризидуе, Институт Васо Вутозан.
Детаље погледајте и гостовању.
