Велики вјерник? Увијек ми је овај епитет звучао као пежоративна опаска за оне који се само претварају да су уз Бога и да је Бог у њима док читају "Оче наш" са папирића. Ако постоји "велики вјерник", онда сам ја "велики невјерник", али чуда су могућа.
Моја мајка није „велики вјерник“, само је вјерник, и то онај кога можеш да питаш све у вези са православним хришћанством. Нема све одговоре и не покушава да поништи твоје убјеђење зарад својих или да ти објасни оно што ни сама не зна. Ако ћу већ правим компарацију у породичном низу она, па ја, у поређењу са њом нисам ни корак близу од њених увјерења.
Мада један човјек ми је потпуно промијенио перцепцију, не само религијског схватања, већ и самих људи.
Више не могу ни да набројим ситуације у којима су људи причали заиста све најгоре о својим свештеницима или поповима. Од злогласних цифри које су људи морали да искеширају за вјенчања, крштења, славе, сахране, па све до бизарних прича које спадају у сам домен научне-фантастике. Зато није ни чудо што се људи изненаде кад у необавезном разговору помињем свештеника који ми долази пред славу и за празнике да свети водицу. Знају да нисам религијски загрижен, а потпуно сам фасциниран човјеком кога зовем „облак“, објаснићу зашто.
Од првог пута када је ушао у мој стан, па све до овог посљедњег кад је дошао да свети водицу за славу, изазвао је најразличитије позитивне емоције. Назвао сам га „облак“ јер посједује невјероватну енергију. Сваки пут кад је ушао у моју кућу неким чудом ме је орасположио. Препун је неке необјашњиве животне радости и љубави према људима. Има срећу дјетета, а одрастао је човјек који се не понаша дјетињасто. Не знам више ни како да објасним. То је човјек који најискреније воли људе. Неко да вјежба читав живот не би могао да навежба да буде такав.
Једном је успио да ме расплаче, то му није била намјера, заправо желио је у јако тешком животном периоду да ми пружи подршку и наду. Нисам ни плакао због туге или немоћи, већ од одушевљења да неко ко ме заправо суштински не зна, зна шта треба да каже.
У мом стану се стварно десило чудо, ушао је човјек каквог никад у животу нисам срео. Улази са миром који стварно доноси спокој, а за собом оставља неописив осјећај среће. Среће, што такви људи постоје. Свештено лице које не осуђује, које прихвата, које ти заиста жели све најбоље у животу и које заиста воли људе.
Велики човјек.
