Искуство Милице Ламбете из Гајдобре, код Бачке Паланке, може да послужи као примјер другима, неодлучним или незапосленим, у опредјељењу будућег занимања, посебно ако имају своју њиву.
Пољопривреда може да буде добар избор занимања, посебно ако се њоме бави у сопственом газдинству, настављајући послове преузете од родитеља.
Слиједећи њихово знање и искуство, уз примјену савремених достигнућа у пољопривредној производњи, може се постићи одличан принос, квалитетан род и обезбиједити пристојна егзистенција.
Милица Ламбета из Гајдобре је завршила основне и мастер студије финансија у Единбургу. Послије шест година проведених на школовању у Великој Британији, недавно се вратила кући у Гајдобру.
"Стицај околности ме је на то навео. Тата ми је преминуо и ријешила сам да се вратим и наставим његовим стопама. Био је међу првим ратарима у Србији по постигнутим приносима у пољопривредној производњи", казала је Милица за "Дневник".
Сада њиве обрађује заједно са сестром Јованом, студенткињом Пољопривредног факултета у Бечу, и стрицем Гораном.
Пољопривредно газдинство Ламбета има и своју земљорадничку задругу “Агрогај” у Гајдобри.
"Цијели живот сам провела на земљи, земљу волим и поштујем, она ме је отхранила и ишколовала, а од тате сам највише научила о пољопривреди", рекла је Милица Ламбета.
"Планирам да наставим да идем татиним стопама. На нашем газдинству претежно сијемо соју и кукуруз, али само НС сјеме, и остварујемо велике приносе. Имамо добру сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, институтом од националног значаја, и не желимо ништа да мијењамо", прича она.
Пољопривредно газдинство Ламбета имало је прошле године одличне приносе соје и кукуруза, упркос сушној години и суперћелијској олују у јулу. Милица каже да је принос соје био двије тоне по хектару, а кукуруза 11 тона.
"Многи ратари су кукали, имали лош род и мале приносе, али наше газдинство је добро прошло, због доброг избора НС сортимента. Ниједна стабљика кукуруза није била повијена ни полегла", истакла је Милица Ламбета.
Свако ново сјеме кукуруза и соје породица Ламбета посије на огледним пољима на својим ораницама, и тако сваке године, да би видјели како се одређене сорте понашају у њиховим условима.
"Иако су њиве у Гајдобри прве класе а село познато по јако водној земљи, од тога, нажалост, немамо корист. Велики проблем нам представља што не можемо да дођемо до воде и оранице се не наводњавају. У Гајдобри има пуно канала, али су зарасли шибљем или затрпани смећем. Држава би морала да их оспособи, али и поправи путеве. Главни пут до њива готово да и не постоји. Имамо углавном нову механизацију, коју уништавамо по лошем путу. Уједно, великим машинама, комбајнима и тракторима, тешко долазимо до наших посједа", казала је млада пољопривредница.
Указала је да би младим ратарима требало изаћи у сусрет приликом издавања државних ораница у закуп.
"Познајем младе људе који би се опробали у пољопривреди, али немају своју земљу. Требало би таквима издавати државне њиве по повољнијим условима. У реду су подстицаји који се могу добити по конкурсним линијама, али подстицаје треба дати и онима који немају земљу а хоће да је обрађују", закључила је млада пољопривредница Милица Ламбета.
