Српска православна црква и њени вјерници прослављају Божић који се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа због чега представља прије свега празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, празник родитељства - очинства и материнства.

Божић, један од два највећа хришћанска празника, празнује се три дана, а прослава почиње прије свитања звонима на православним храмовима.

Сви обичаји и обреди у вези с прослављањем Божића који се обиљежава по јулијанском календару имају један основни смисао и своде се на један циљ, а то је замолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина, што је изражено и у краткој народној здравици и молитви за Божић: "Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!".

Божићу претходи шестонедјељни пост, као и празници Туциндан који се прославља два дана пред Божић и Бадњи дан уочи самог Божића.

Према старим обичајима, на Туциндан се коље и реди, односно припрема печеница за Божић, која се некада "тукла" - убијала крупицом соли, касније ушицама од сјекире, да би се касније убијено прасе или јагње клало и спремало.

Због тог обичаја, овај дан је и назван Туциндан, а према народном вјеровању, дјецу "не ваља" тући јер ће цијеле године бити неваљала и боловаће од чирева.

Обичај у вези с клањем печенице, како се претпоставља, остао је из многобожачких времена и везан је за жртвоприношење, а хришћанска Црква га је прихватила и благословила јер послије Божићног поста, који траје шест недјеља, добро дође јача храна.

Након Туциндана, дан уочи Божића, слави се Бадњи дан којим и почиње Божићно славље, а који је назив добио по томе јер се тог дана сијече бадњак и уноси у кућу.

И за сјечу бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.

По бадњак одлази домаћин са дјецом, а када одабере одговарајуће дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак тако што засијеца сјекиром укосо и то са источне стране.

По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца, а оно што сјекира од три пута не пресијече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сјече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не смије се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, гдје стоји до увече, уочи Божића, када се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Бадњак као симбол представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговјештава и дрво Крста Христовог.

Такође, смисао бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загријевају љубављу, искреношћу и слогом, а свјетлошћу његовом разгоне мрак незнања и празновјерја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

На Бадње вече, када падне мрак, по обичају домаћин са синовима уноси у кућу печеницу. Бадњак, који се ставља на огњиште, али с обзиром да огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи и одмах се једно дрво ложи.

Уз печеницу и бадњак, уноси се и слама која се посипа по цијелој кући.

Домаћица у сламу под столом за којим се вечера ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчке, које дјеца траже и пијучу као пилићи.

Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу.

Вечера је посна, а обично се припрема пасуљ пребранац, сарма, свјежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић, један од два највећа хришћанска празника, празнује се три дана, а прослава почиње прије свитања звонима на православним храмовима.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на Божићну Литургију и Свето Причешће након чега се поздрављају до Богојављења традиционалним поздравом "Христос се роди! Ваистину се роди".

Рано прије подне, у кућу долази специјални гост - положајник, који се посебно дочекује.

Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета или пећи гдје џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај".

Положајник симболише Мудраце који су пратили звијезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење.

Домаћица послужи положајника и дарује га неким прикладним поклоном.

Пратите нас и путем Вибера