Поледица је направила проблем јутрос у Београду, возила су проклизавала, било је саобраћајних незгода, а чак су и ортопеди имали пуне руке посла због пада на леду.
Из Хитне помоћи су рекли да је сваки други позив од седам сати, када су грађани масовно кренули на посао, био због пада на леду.
Иначе, обавеза одржавања јавних површина безбједним за кретање је на граду или општини, а посао уклањање снијега и леда може бити повјерен и неком предузећу. Многим локалним одлукама прописана је обавеза и станара да уклањају снијег и лед са јавних површина које се налазе испред њихових зграда.
Одштета
Наплата новца за повреде које Београђани задобију послије пада на неочишћеним тротоарима од снијега или леда могу ићи на терет скупштина станара, предузећа или појединаца, као и јавних градских предузећа. У случају да станари или предузећа посједују полису осигурања од одговорности, грађани ће се за накнаду штете обратити осигуравајућој кући. У супротном, утјеривање дугова и одштета могући су договором или судским путем.
Чишћење улаза и тротоара у ширини од пет метара испред зграда или стамбених објеката искључиво је у надлежности станара. Остатак јавних површина одржаваће надлежне градске службе. Осим од личних осигурања за незгоде, грађани одштету могу тражити и као оштећеници, по основу осигурања одговорности за штете причињене трећим лицима.
Уколико правно или физичко лице које је одговорно за настанак повреде нема закључено осигурање своје одговорности за штете причињене трећим лицима, тада се одштета остварује судским путем, пише на сајту "повредеусаобраћају".
Одштетне захтјеве према општинским управама или скупштинама зграда, испред којих се догодила повреда, грађани би требало да испоставе наведеним правним лицима. Пракса показује да општинске и градске управе углавном имају уговорена осигурања од одговорности, а висина надокнаде за нематеријалну штету зависи од лимита који је уговорен са осигуравачем.
Каква је процедура
Адвокат Жељко Симић рекао је раније да у случају пада на леду, без обзира да ли се ради о јавној или приватној површини, процедура је увијек иста.
"Као прво треба се побринути за неку помоћ, наравно медицинску ако за то има потребе. У жељи да се што прије медицински збрину људи заборављају шта је неопходно да би се доказала аутентичност догађаја", упозорио је једном приликом адвокат Жељко Симић.
Додао је да медицинска документација није довољна јер, како каже, неко може да се оклизне испред свог стана, неко га довезе испред тржног центра, он позове хитну помоћ и тврди како се баш ту оклизнуо. Стога је важно да постоји свједок.
"Највећа грешка која може да се деси, приђу особе да помогну тој особи, сачекају хитну помоћ и оду. Људи се не сјете да размијене контакт са њима. Ту се направи грешка, јер су они доказно средство. Битно је такође и фотографисати са одређене дистанце мјесто гдје се то одиграло, људи често направе грешку јер сликају превише изблиза мјесто, онда није могуће утврдити да ли је то баш тачно то мјесто", казао је раније адвокат.
Може се добити одштета која износи и више од 600.000 динара, зависно од тежине повреде, каже адвокат.
"Може накнада да иде и изнад 600.000 динара, зависи шта се догодило. Имамо и ситуације смртног исхода. Зависи какве су се повреде десиле, а понекада лакше повреде могу имати тежи процес лијечења", рекао је тада Симић.
Одштета за пад на леду на аутобуским стајалиштима и у ГСП превозу
За уређење аутобуских стајалишта, као и њихово чишћење у смислу обавјештавања надлежних служби, задужена је Дирекција за јавни превоз. Ипак, за одштету за повреде настале приликом уласка и изласка из аутобуса обраћају се ГСП. ГСП плаћа и одштету уколико се путник оклизнуо приликом уласка или изласка из возила. Сваки путник у јавном превозу осигуран је без обзира на то има ли карту или не, а такође су осигурани и путници на стајалиштима који задобију повреду док улазе или излазе из возила, пише на сајту "повредеусаобраћају".
Рок за потраживање накнаде штете регулисан је Законом о облигационим односима. Он износи три године од момента када је оштећени сазнао за штету. У сваком случају ово потраживање застаријева протеком пет година од кад је штета настала.
.webp)
