Српска православна црква слави данас Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Овим даном завршава се и Петровски пост.
Петровдан је слава пекара и рибара, али и слава многобројних породица, чести су и вашари на данашњи дан.
За Петровдан се везују бројни обичаји, а према вјеровању треба да се изговори молитва како би од тог дана све кренуло на боље.
"О, Преславни апостоли Петре и Павле, ви сте сав еванђелски пут од земље до неба незадрживо прешли, јер вас на њему не могаше зауставити, нити са њега скренути: никаква невоља, никаква мука, никаква туга, никаква патња, никакво страдање, никакво гоњење, никаква пријетња, никаква опасност, никакав страх, никакав мач, никакво мучење, никаква смрт.
Помозите и нама грешнима да тај свети пут непостиђено пређемо и у Царство Небеско уђемо. Ради Господа Христа ви сте све оставили, али сте зато Њега добили, Њега — Јединог истинитог Бога неба и земље, а са Њим и сва богатства Његова: Вјечну Божанску Истину, Вјечну Божанску Правду, Вјечну Божанску Љубав, Вјечни Божански Живот.
Удијелите и нама грешнима коју мрвицу од Његове Божанске Истине, од Његове Божанске Правде, од Његове Божанске Љубави, од Његовог Божанског Живота, да би од нас безобзирце бјежала свака лаж, свака неправда, свака мржња, свака злоба, свака пакост, свака охолост, свака похота, сваки гњев, свака јарост, свака завист, свака лукавост, свака страст, свако зло, сваки гријех, свака смрт, сваки ђаво, сваки пакао.
Херувимски неболетни Првоапостоли, ви сте нам Еванђељем својим објавили дивну благовијест: да је живљење наше на небесима.
О, погледајте с неба на нас: ево, ми се ваљамо у блату гријехова наших, и давимо у муљу страсти наших, — молимо вас: пружите нам милостивно свете руке своје, извадите нас из смрада нашег и поведите од земље ка небу; измолите нам од Господа покајање еванђелско, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, смиреност еванђелску, доброту еванђелску, милосрђе еванђелско, трпљење еванђелско, све врлине еванђелске, да би те небочежњиве врлине еванђелске божанском силом што је у њима пренеле душе наше са земље на небо, и ми, иако телом на земљи, живјели душом на небу.
Ми знамо, и ми осјећамо: сваки гријех наш је воденични камен о врату душе наше, и тежином својом стално нас вуче наниже, и одвући ће нас у вјечно царство гријеха — пакао, ако нам ви, о свети Првоапостоли, не притекнете у помоћ и не ослободите нас гријехова наших, воденичних каменова наших, који нас потапају у таму, у мрак, у духовну смрт.
О, свемилостиви Апостоли Бога љубави: научите нас молити се — на спасење душа наших; научите нас постити се — на спасење душа наших; научите нас вољети — на спасење душа наших; научите нас еванђелски живјети и еванђелски умирати, те да ниједан од нас не живи себи и не умире себи, него и да живимо Господу и да умиремо Господу, еда бисмо се удостојили вјечног живота у Небеском Царству Његовом, и тако се и на нама испунила ваша еванђелска истина, свети Првоапостоли: Ако живимо, ако умиремо — Господњи смо.
О, превелики Благовесници Спасови, ви сте нас научили еванђелској истини: да је наш људски живот на земљи само припрема за вјечни живот на небу. Зато вас молимо од све душе: подарите нам све божанствене силе које су нам потребне за побожни живот на земљи и за вјечни живот на небу.
Подарите нам вјеру: у њој је сила љубави; подарите нам љубав: у њој је сила наде; подарите нам наду: у њој је сила молитве; подарите нам молитву: у њој је сила поста; подарите нам пост: у њему је сила трпљења; подарите нам трпљење, те нека оно довршује у нама дело свете вјере и свих светих врлина, како бисмо и у овом и у оном свету радосно и свесрдно живјели Господу Исусу, тој вјечној нади нашој, вечној љубави нашој, вјечној радости нашој, вјечном животу нашем.
О, богомудри Првоапостоли, ви свети и непогрешиви вођи и руководиоци наши, молимо Вас и преклињемо: водите нас и руководите кроз овај свијет и овај живот, свеосвећујућом и свепросвећујућом благодаћу вашом живећи у нама, молећи се у нама, љубећи у нама, постећи у нама, мислећи у нама, осјећајући у нама, дјелајући у нама, творећи еванђелске заповијести у нама, и тако нас многогрешне, немоћне и слабе уведите у Царство Небеско, да бисмо и овде и тамо свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом својом вјечито служили чудесном и чудотворном Господу и Спаситељу нашем – Исусу Христу, коме нека је и од нас преко вас хвала, част и слава, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин”.
Обичаји на Петровдан
Празновање Петровдана започиње вече прије, када се пале лиле, буктиње од младе коре дивље трешње или брезе. Пале се на мјестима гдје се народ окупља, на трговима и раскршћима, симболишући некадашње прогоне хришћана.
Данас на Петровдан се не иде у поље, не прежу се коњи, не почињу тешки пољопривредни радови.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смјеле сјећи јабуке ножем, нити се смјело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се вјеровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усјеве.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе се јабуке првим комшијама за душу умрлих, а понегдје се јабуке односе у цркву на освећење, преноси "Жена Блиц".
