Иако на прагу осме деценија Дренка Бановић активно се бави планинарењем. У свијет планинарства ушла је у 61 години. За многе те године нису асоцијација за нови почетак, међутим, наша саговорница дефинитивно руши те стереотипе.
"Ја сам то жељела мало раније али нисам знала како. Према томе, кад ми се указала прилика, кренула сам, слиједила сам своје смјернице, шта бих, како. Прво су биле једнодневне руте, прва дводневна је била управо сад Пјеновац. Послије тога су кренуле мало дуже, савезне акције које су ми исто драге. Прво је био Бихрен у Бугарској, затим Мусала и Олимп 2017. године, највиши врхови Балкана“, прича за АТВ Дренка Бановић, члан планинарског удружења “Абонос“ Бањалука.
Освојила је готово све врхове Српске. Ипак, од свих експедиција издваја успон на Олимп, на који се одлучила у 75. години. Присјећа се, стаза је била тешка. Међутим, одустајање није била опција. Осјећај побједити самога себе и имати поглед са врха Олимпа, каже - непроцјењив.
„Олимп је најзахтјевнија зато што није обезбијеђена стаза, стијена је. хвала Богу, сви смо се попели и вратили живи и здрави, што је највиши успјех за нас“, прича госпођа Дренка.
Када је освојила највиши врх Балкана, одлучила се и за освајање једне од најтежих планинских стаза код нас. Оне која води ка успону на Пелистар у Македонији.
„Пелистар у Македонији је најтежи зато што је плоча на плочи и вибрира. Кад сам ишла запитала сам се како ћу се вратити. међутим, када сам се попела, као да ми је хелијум убризгало, добила крила. Нас троје најстаријих смо се спустили истом стазом, ови су звали аутобус, џип да их спусти до аутобуса. Ја сам без проблема сишла, као да сам добила крила“, рекла је Бановићева.
Колеге из планинарског удружења сјајно су је прихватиле. Сваки њен успјех доживљавају као свој и срећу заједнички дијеле.
„Они су презадовољни, макар у мом друштву, и не само у мом, већ су сви сретни што и ми постојимо међу њима. мене толико подржавају, некима бака могу да будем, али смо раме уз раме и подржавају ме као колегиницу своју“, каже Дренка.
Дренкин разлог био је самоћа и жеља да што дуже задржи младалачки дух. Дружење и нове успомене које јој планинарење доноси највриједнији су поклон. Упркос томе што због болести тренутно не може наставити истим темпом, дала је чврсто обећање да ће засигурно имати још један озбиљнији успон експедицију – освајање Taтри.
