Патријарх Павле је имао разумијевање за све, али је стално упозоравао на гријехове који се дешавају током поста.
Како вријеме пролази, хришћани који посте као да се мало опусте, па забораве зашто су уопште почели Велики пост. Зато није лоше указати на гријехе који се најчешће праве, а то су:
1. Фокусирање само на храну
Многи људи посматрају пост само као промјену у исхрани, заборављајући да је суштина поста духовна – молитва, покајање и приближавање Богу.
Пост не значи само уздржавање од одређене хране већ и од лоших мисли, ријечи и дјела.
2. Прављење компромиса у исхрани
Неки људи траже начине да "заобиђу" правила поста, правећи јела која су технички посна, али су превише луксузна (нпр. специјалитети од морских плодова, вегански десерти пуни шећера).
Поента поста је и у скромности и уздржавању, не само у избјегавању меса и млијечних производа.
3. Преједање посном храном
Иако неко не једе месо, млијеко или јаја, може се десити да конзумира превише посне хране, чиме се губи смисао уздржавања.
Циљ поста је умјереност, а не замјена једне врсте хране другом без контроле количине.
4. Занемаривање молитве и духовног живота
Пост без молитве и духовног раста постаје само дијета.
Треба се трудити да се више моли, чита Свето писмо, посјећује богослужења и ради добра дјела.
5. Осуђивање других
Неки људи, када посте, почињу да критикују оне који не посте или не посте "правилно". Ово је духовна замка – пост треба да води ка понизности, а не осјећају супериорности.
Свако треба да гледа себе и свој однос са Богом.
6. Механичко придржавање правила
Поента поста није само у пуком поштовању правила, већ у искреном труду да се човјек промијени изнутра.
Ако се пост доживљава као терет, а не као прилика за духовни раст, онда нешто није како треба.
7. Игнорисање слабости тијела
Неки људи се превише форсирају у посту, иако им здравствено стање не дозвољава.
Црква не тражи од болесних, трудница, дјеце и старијих да посте на исти начин као здрави одрасли. Битнија је намјера и труд, а не строгоћа без разумијевања.
8. Неправилно прекидање поста
Након дужег поста, неки људи нагло унесу тешку храну, што може изазвати здравствене проблеме.
Препоручује се постепени прелазак на јачу храну, уз захвалност и скромност.
9. Заборављање покајања и исповијести
Пост је вријеме када би требало да се човјек преиспита, покаје за гријехе и исповиједи их.
Многи посте само физички, али не раде на свом карактеру и односу са Богом.
10. Размишљање о посту као обавези, а не прилици
Ако неко пости само зато што "мора" и осјећа се као да му је нешто наметнуто, губи суштину поста.
Пост је прилика за духовно обнављање, а не терет.
Главна сврха вјерског поста је духовно узрастање кроз уздржавање, молитву, смирење и добра дјела. Ако се пост сведе само на храну, онда се промашује његова права вриједност.
Ево за која три гријеха је велики патријарх Павле сматрао да су посебно опасна током поста.
Гордост
Гријех гордости је посебно опасан – они који себе виде као много боље од других, нарочито зато што посте, треба да моле за смирење.
Господ је учио да постимо тајно, без лицемјерја, а Богу је угодан само онај тјелесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дјела, ријечи и мисли. Током поста се посебно треба чувати мржње, зависти, оговарања, похлепе, непријатељства, гњева. И маштање о гњеву помутиће срце и душу у посту.
Преједање
Пост има за циљ да се обузда сластољубље и стомакоугађање. Преједање, односно прождрљивост је велики гријех, па је посебно искушење ако се, уз објашњење да не једемо мрсну храну, током поста предајемо уживању у свој осталој храни и то без мјере.
Од препуних трпеза на којима само што још нема „од птице млијеко“, преко зачињене, масне хране – зато што је „замашћена биљним мрсом“ па до слаткиша за сваки оброк у току дана, пост се за неке претвара у праве гозбе на којима само нема меса и других намирница животињског поријекла.
Током поста, домаћице и домаћини треба да обезбиједе здраву храну укућанима и понуде гостима једноставно припремљене оброке. Љубав према стомаку значи нечување вјерности Богу, пишу православни извори.
Непоштовање поста
Постоје периоди у којима се разрјешава употреба свих врста хране. Духовник може да пропише пост и мимо наведених дана у црквеном календару, али и да разријеши неке вјернике од поста.
Међутим, својевољно одустајање од поста, а нарочито спремање посних слава уз мрсну храну сматра се гријехом.
„Тиме – умјесто да светитељу укажемо част и поштовање – навлачимо на себе Божји гњев. Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и вјеру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповијести има истинску љубав према своме Творцу. А заповијест о посту једна је од најважнијих Господњих заповијести“, наводи братија манастира Високи Дечани.
Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „гријех не улази на уста“.
Гријех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповијести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вјечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања.
