Као што је и логично за ово доба године, већ дуже вријеме могуће је уочити велики број змија.
Свакодневно свједочимо извлачењима из аута у урбаним дијеловима градова, а онда није за чудити се уколико змију видимо испред куће на селу.
Али, снимци које је порталу "Херцеговина инфо" послао читалац из околине Мостара прави су 'трофеј' на почетку љетне сезоне.
Наиме, како је сам рекао у близини породичне куће уловио је три плавострика и једног црнострика. Обје врсте уловљених змија долазе из породице 'љутица', а код нас су у народу још познатије и као риђовке, шарке или шаруље.
"На подручју Рашке Горе отишао сам нормално на село како бих обавио неке пољопривредне послове и кад сам почео обилазити наишао сам на прву змију. Њу сам уловио, а кад сам почео даље обилазити видио сам још три змије", казао је за "херцеговина.инфо" читалац који је послао и видео уловљених змија.
Како је казао, змије ће вјероватно пустити или их искористити у сврхе за добијање противотрова будући да је ријеч о змијама отровницама.
Риђовка је најраспрострањенија змија Европе и најраспрострањенија змија уопште. Станиште јој се простире преко читаве Европе, кроз Русију све до обале Тихог океана. Може се наћи и у Шведској и у Арктичком појасу. Нема је у јужној Шпанији, јужној Италији на југу Балканског полуострва и на неким већим средоземним острвима.
Као и остале љутице, не прогони свој плијен, него чека да јој плијен дође на дохват и тада га напада смртоносном ефикасношћу. У поређењу са својим већим сродницима, риђовка је ријетко пријетња човјеку, али за мале је животиње смртоносна.
Има велику главу, уски врат и дебело тијело које је мање и елегантније од поскоковог, с косом испрекиданом пругом која служи за прикривање. Језик јој је дуг и рашљаст. Њени отровни зуби леже преклопљени у чељусти, а избацују се према напријед кад змија напада. Након што нападне, риђовка чека да отров почне дјеловати, јер ће плијен појести тек кад је мртав.
Отров риђовке је хемотоксичан што значи да се ткиво распада те дјелује на крвни систем, а поједини научници га сматрају токсичнијим и од поскоковог, те га сврставају међу најтоксичније у змијскоме свијету, али вјерују да због мање количине коју може "ушприцати" у рану не представља ни приближну опасност.
Ипак, код већине научника превладава мишљење да отров није врло токсичан. Бројне статистике упућују да у већем дијелу Европе људи чешће умиру од убода пчела него од угриза ове змије, те да би здрава одрасла особа највјероватније преживјела угриз и без медицинске помоћи.
Риђовке већином живе у колонијама и све змије једне колоније спавају зимски сан (хибернирају) заједно на једном мјесту. У прољеће мужјаци први излазе из мјеста гдје су хибернирали да би се интензивно сунчали, а двије до три недјеље касније излазе женке и тада започиње ритуал парења.