У овом периоду године змије улазе у куће, помоћне просторије, можете их затећи на неком топлом, ушушканом мјесту. За њих је ово вријеме идеално за улазак у бурмацију илити хибернацију што за њих представља стање зимског сна, како је објаснио професионални хватач змија Владица Станковић.
Владица ових дана има много посла, зову га људи из свих крајева Србије јер је у овом периоду као и сваке године "најезда" змија.
- Нормално, оне траже то неко топло мјесто јер је њихова температура онолика колика је и спољашња, а ако температура буде испод нуле оне угину. Зато траже сад за бурмацију за тај зимски сан нека подобнија мјеста као што су подрумске прсторије, бунари, шахтови, рупе и оне ту проводе зимски сан - објашњава Станковић за Телеграф.рс.
Додаје да је оно што ће да поремети ове гмизавце пораст температуре који се очекује за неколико дана гдје ће температура поново достићи 30 степени. Њих ће тада сунце намамити и изаћи ће да се загрију и то је процес припреме за бурмацију.
Владица објашњава да се змије могу срести на свим нивоима и близу воде, на периферијама, у градовима и селима и да у зависности од тога гдје људи мање бораве, гдје има више напуштених просторија, то мјесто је за њих погодније, ту их ништа не угрожава и на таквим мјестима се завлаче.
- Пуно ме људи зове и са села. Kажу да их налазе у напуштеним кућама, али то је нормално у овом периоду ту имају и храну па се онда и завлаче пошто сад већ температура пада скоро испод нуле, поготово ноћу. Тада људи могу и очекивати да ће се завући у куће. Ту им просто одговара.
Међутим, каже да змије не бјеже ни од дјеце. Често их је налазио у дјечијим собама, ушушкане између плишаних играчака.
- Извлачлио сам их и из дјечијег кревеца, а у једном селу, баш ове године, нашао сам је код једног медвједића у соби у којој је спавала дјевојчица. Била је то неотровна змија, али опет то је змија. Имао сам и ранијих година сличних интервенција.
Kаже да се до сада сусретао са разним сличајевима приликом својих интервенција. Ово су мјеста на која треба припазити, ако сумњате да би змија могла "свратити".
- Налазио сам их у машини за шивење, скутеру, аутомобилу, по крововима и подрумима, ма свуда сам их сретао. Сваке године је најезда на истом нивоу, једне више, једне мање, али отприлике то је то.
У Србији постоји десет врста змија, а поскок и шарка су најраспрострањеније.
- На планинама имамо отровних змија, шарка борави најчешће изнад 600 метара надморске висине, а поскока можемо свуда да нађемо. Што се тиче надморске висине тачно се зна које су територије и гдје их има. То је код нас на југу Србије, доле Зајечар, Јагодина, у том кругу их има на разним мјестима, поскок једна од највећих отровница у Србији нормално и у Европи.
Недавно га је жена из Параћина позвала и рекла да јој је поскок ушао у помоћну просторију, каже да је била веома уплашена. Он је преко телефона покушао да је смири и да заједно установе прво која змија је у питању, а потом и на који начин ће се ње ослободити.
- Страхови увијек постоје, а проблем је што ми немамо тих служби и онда не могу да вам кажем тачно кога да зовете, на кога да вас упутим, а ја сам далеко и не могу све да постигнем. Најчешће су змије неотровне, мали проценат је отровних змија, тако да људи треба да буду са те стране мало стабилнији и нема потребе да их дирају и хватају. Треба да позову некога ко се тиме бави и да пробају полако да их извуку из стана или куће. Нека ме позову слободно да их посавјетујем и да пробамо то успјешно да ријешимо. Kада се успаниче да им објасним шта и како, па онда то буде мало другачије.
Владица савјетује да је у таквим случајевима најбитније задржати смиреност и не треба паничити, преноси Телеграф,рс,
