Након прегледа 260 будућих првачића, љекарима и професионалцима из других области у добојском Дому здравља нешто је запало за око, због чега би њихови родитељи требало да се замисле.
"Кад дијете дође код терапеута, без обзира на то колико смо ми њима непозната лица, непознат је и педијатар, непознат је и стоматолог, некако су хладни. Преко пута непознате особе ако сједнеш, ми смо увијек и насмијани и постављамо нека питања која су из свакодневице, нпр. колико имају година, знају ли у коју школу ће ићи, кога имају код куће, дјеца немају тај осмијех који очекујеш од петогодишњака или шестогодишњака, да су ведри, па на крају крајева и ако су примили вакцину да су тужни и да кажу боли ме. Некако то изостаје. Не кажем да је код све дјеце тако, али у већини случајева јесте, тако да се запитамо шта ће бити с тим генерацијама у периоду пубертета и каснијег одрастања, и родитељства, на крају крајева. Мислим да, и говор и емоције углавном иду из породице. Породица нам је кључ и основ свега, на томе треба радити", каже за "Независне новине" Мира Цвијановић, логопед у Тиму за дјецу и омладину Центра за заштиту менталног здравља.
За полазак у школу није битан само хронолошки узраст, односно старост дјетета, наводи педијатрица Дејана Јовановић.
"Дијете мора да буде у потпуности тјелесно зрело, емоционално и психички зрело да би пратило убрзани темпо школе. До сада смо прегледали 260 дјеце, очекујемо око 300. Најчешћа одступања која смо примијетили јесу поремећаји оштрине вида, затим равна стопала и поремећај развоја говора. То је такозвани екранизам, односно тзв. дигитална дадиља, јер дјеца доста времена, нажалост, проводе испред екрана. Екрани су заслужни за поремећај оштрине вида и, наравно, поремећај развоја говора јер да бисмо развијали говор ми морамо да причамо са другом особом, односно да имамо дијалог. То су неки нови поремећаји које ове нове генерације имају и, нажалост, то има тенденцију раста", рекла је Јовановићева.
Наталија Миљановић, мајка будућег првака, испричала је да је њен син Никола трећи првачић у породици.
"Има мало потешкоћа са одређеним словима, што ћемо да исправимо до почетка школске године, али све у свему је здрав и спреман за школу", каже Миљановићева.
Систематски прегледи још трају, а осим код логопеда и педијатра, родитељи са малишанима одлазе и код стоматолога.
"Из године у годину можемо рећи да су зубићи све бољи и бољи, вјероватно због тога што је код нас развијена Служба за превентивну и дјечју стоматологију, тако да је каријеса с годинама све мање што је јако добро. Све је више здравих шестица које се на вријеме заливају, тако да се са превентивним мјерама почиње из почетка и онда када је то неопходно, тако да су због тога у ствари и битни систематски прегледи. Са сваким прегледом уоче се и здрави зуби и кариозни зуби, здрави се заштите од квара, а ове кариозне можемо на вријеме да поправимо", казала је Анита Калајџић, дјечји стоматолог.
