Pojedine osiguravajuće kuće koje posluju u Republici Srpskoj skupo naplaćuju polise kasko osiguranja vozila, a istovremeno nekorektnim pravilima izbjegavaju da isplate štetu.
Sa ovim problemom suočilo se više firmi koje su kasko osigurale službena vozila od štete, a time i radnike koji ih koriste. Potvrđuje to banjalučki advokat i stručnjak za pitanja osiguranja Dragan Stanišić, koji je vodio više tužbi protiv osiguravajućih kuća zbog „sitnih slova“, odnosno nekorektnih odredbi u ugovorima o osiguranju.
"Nažalost, mnogo osiguravajućih kuća u svojim uslovima osiguranja, koja su dio ugovora o osiguranju, ima odredbe koje su u suprotnosti sa zakonom. U praksi, najveći problem se dešava kada su neke relativno manje štete u pitanju. Kada se čovjek, recimo, “kucne” na parkingu, zagrebe vrata od garažu i sam sebi nanese štetu. Obično, kad je drugi učesnik uključen, onda tu dođe policija i napravi se zapisnik i tada to ide kako treba. Problem dolazi kad čovjek sam sebi nanese štetu ili mu neko nanese štetu na parkingu, a on ne pozove odmah policiju. Čak se desi i kad policija dođe, da kaže da to nije nezgoda i ne naprave službenu zabilješku ili ne urade alkotestiranje. A onda čovjek dođe da naplati kasko osiguranje, a oni kažu da je izbjegao da uradi alko-test i neće da plate,"ističe Stanišić.
Obično, kaže, nastradaju oni koji su najmanje imali namjeru da varaju.
I trenutno, kaže, ima nekoliko predmeta gdje su osiguranici odlučili da tuže osiguravajuću kuću i na taj način traže isplatu štete. U jednom od njih je konkretno osiguranje odbilo da plati štetu, jer osiguranik nije uradio alkotestiranje. Osnov za tužbu je, kaže, u tome što je po Zakonu o obligacionim odnosima ništavno sve na šta se osiguranik obavezuje nakon nastanka osiguranog slučaja.
"Dakle, ne može te niko tjerati da neku od obaveza uradiš nakon što se desio osigurani slučaj. Čak i ako to piše u uslovima osiguranja, ta odredba je ništavna, jer zakon je rekao da ne može ništa nakon što se desio osigurani slučaj. Obično idemo na poništavanje samo te odredbe ugovora i sud bi trebalo da donese odluku da se šteta isplati," objašnjava Stanišić.
Na nekorektne odredbe uslova osiguranja o gubitku prava iz osiguranja još prije nekoliko godina upozorila je i Ombudsman u osiguranju Republike Srpske Ljiljana Sokolić.
"Uočeno je da se osiguranici žale na uslove kasko osiguranja nekih društava za osiguranje. Pritužbe su se odnosile na odredbe uslova na osnovu kojih se gube prava iz osiguranja ako se osiguravaču nastupanje osiguranog slučaja ne prijavi u određenom roku, najčešće tri dana. Međutim, takva odredba ugovora nije u skladu sa članom 918. Zakona o obligacionim odnosima i Kodeksom poslovne etike društava u osiguranju u Republici Srpskoj, pa se može reći da je njenim propisivanjem društvo prekršilo Zakon i Kodeks. Takvi ugovori se mogu poništiti na sudu, zbog protivpravnih odredbi koje su ex lege razlog za ništavnost ugovora," navodi Sokolić u svojoj preporuci iz 2011. godine.
"Kao veliki problem osiguranicima javlja se to što većina njih nije upoznata sa osiguranjem, pa kad dođu kod zastupnika on im kaže da je pokriveno sve, da imaju puni kasko, za sve što se desi. I to tako obično bude dok ne dođe do plaćanja. Postoje određena društva koja su jako teška za plaćanje i sa njima se često na čistim predmetima završi na sudu. Ne znam da li je takva politika kuće ili samo imaju nestručne ljude. A činjenica je da je i jako malo ljudi koji dobro poznaju oblast osiguranja i tu nastaje puno problema," kaže Dragan Stanišić.
