Поред пута Бијељина - Тузла смјестила се jедна воденица а у њој муштерије са кафом на жару и уштипцима од тек самљевеног брашна и увијек расположен за причу дочекује воденичар из Прибоја Анђелко Делић, од миља назван Анђео.
Анђелко се са синовима окренуо обради земље и воденичарству а истиче да су његова дјеца пета генерација породице која се бави воденичарством.
Каже, људи по брашно из воденице долазе када се добро едукују.
Пред овом је воденицом увијек гужва.
"Нема бољег на свијету и околини“, каже Ђуро Гушић, мјештанин Прибоја.
За воденице се, прича Анђелко, везују и разна народна вјеровања.
Каже, данас родитељи дјеци дају таблете или телефоне да буду мирна па онда спорије пропричају, а каже, постоји вјеровање да ће дијете проговорити уколико поједе воденички колач.
Даље, казује нам Анђелко, људи долазе да узму воду са воденице јер се вјерује да ће брзо ступити у брак ако се партнери окупају том воду. Исто тако, каже овај воденичар, вјерује се да ће онај који вара партнера престати то да ради након што узму воде са воденице.
Анђелко каже да уколико се тај посао воли воденичарство се брзо учи.
"Мора се знати како вода функционише, морате је прихватити као живо биће она тече и све памти, она вама изврши услугу окреће радно коло па самеље брашно, даје снагу. Кад идете са пута и до воденице и воде морате да прилазите са великим поштовањем“, каже Анђелко.
Анђелко је једини воденичар у држави који је добио награду за очување традиције воденичарства капетан Миша Анастасијевић, а добио је и награду Почасни грађанин Лопара-
"Уједно сам и почаствован наградама али имам и моралну оабвезу“, каже Анђелко.
