Данас се навршавају 32 године од злочина хрватских снага над резервистима ЈНА на Коранском мосту у Хрватској, а за њега је осуђен само један починилац од којег су правили и жртву и хероја, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.
Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и "зенги", испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА.
У камионима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени.
Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.
"Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама и над њима почела крвави пир. Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста. Четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца", каже Саво Штрбац из “Веритаса”.
За овај, један од првих злочина у рату деведесетих година прошлог вијека над припадницима ЈНА, карловачки специјалац Михајло Храстов осуђен је 2015. године на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права - противправним убијањем и рањавањем непријатеља.
"Хрватско правосуђе се у те 23 године 'прославило' с укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја. Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужнице на остале извршиоце и наредбодавце једног од првих ратних злочина у рату деведесетих над припадницима ЈНА, која је у то време једина легитимна и регуларна војска у СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била Хрватска", наглашава Штрбац.
Из Веритаса додају да се изречена казна тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни, ни Уставни суд.
Како напомињу из Веритаса, у априлу 2016. године осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.
Хрватска држава је за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 11,7 милиона куна (око 1,6 милиона евра), док су поступци за преживјеле жртве још у току.
Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао "икона бранитеља и симбол домовинског рата", који је на 30. годину од злочина добио и свој мурал у граду у којем је починио злочин.
Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио назив по специјалној јединици полиције "Гром", чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.
