Не тако давно док метеорологија, али ни технологија нису биле развијене као што су данас, Срби, нарочито они који живе у селима и од времена им зависи много послова, ослањали су се на народну метеорологију која је дио фолклора у скоро свим дијеловима наше земље.
Вјеоровања се преносе са кољена на кољено, а етнолог Јелена Милићевић испред Центра за његовање традиције у Чачку открива како помоћу народне метеорологије можемо предвидјети временску прогнозу.
"У народу се каже 'Не дај Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана', а понегдје 'Зеленог Божића, а бијелог Васкрса'. А зашто се тако каже? Наиме, српска традицијска култура, као и остале традицијске културе веома везана за неке пожељне, односно очекиване облике понашања, како природе, тако и људи. Па тако и Божић, с обзиром на то да се прославља 7. јануара, дакле у зимском мјесецу, апсолутно је и очекивано да тада постоји снијег, да је хладно. Дакле, изостанак снијега и хладног времена, односно тог очекиваног обрасца понашања природе аутоматски мијења цијелу годину. Тако да, ако нам је Божић био лијеп и ведар, значи да ће нам за Ђурђевдан, када је један прољећни светац, бити хладно, односно снијег. Сада нам остаје да чекамо какви ће бити Васкрс и Ђурђевдан, с обзиром на то да нам је Божић био облачан, али са изостатком снијега", рекла је Јелена.
Постоје и други начини како се тумачи вријеме, каже Јелена и додаје да су кренули и такозвани некрштени дани које такође не треба занемарити.
"Постоји вјеровање и пракса биљежења 12 дана прије Божића. Дакле почевши од поноћи 25. на 26. децембар. Тумаче се дани какви су били и какви ће мјесеци наредне године бити. Тако да 26. децембар представља јануар сљедеће године, 27. децембар - фебруар и све тако до 6. јануара. Бележи се на тај начин што се посматрају временске прилике у интервалу од поноћи до 6 сати ујутру, затим од 6 до подне, од поднева до 18 часова и од 18 до поноћи. Биљеже се временски услови напољу и тако се тумачи какве ће недјеље, односно мјесеци сљедеће године бити. Ако током неког дана који представља август, јун, јул буде снијег, што је сасвим очекивано у зимским мјесецима, када се они биљеже, значи да ће тих љетних мјесеци бити киша, односно ако је ведро, значи да ће бити топло", појаснила је Милићевић.
Још два јако значајна празника
Она је истакла да нам слиједе Крстовдан и Богојављење, на које се такође могу тумачити временске прилике.
"На Крстовдан и Богојављење се посматра правац кретања вјетра раном зором на те празнике. Вјетар који први дуне на Крстовдан у нашем народу се каже да се закрстио, односно на Богојављење да се јавио. Ако се на Крстовдан закрсте западни и јужни вјетрови знак је да ће бити година топла, а ако се закрсте сјеверни И источни предвиђа се да ће бити хладна и сушна", нагласила је наша саговорница.
Такође, са временским приликама може бити повезано и понашање животиња.
"Понашање животиња нам такође, може доста тога рећи, како нас вријеме очекује, Рецимо, каже се 'Чује се жуња, не иди без капута', дакле, ако нам се тако нека птица огласи, заправо, то је један од многих примјера за тумачење временске прогнозе. Што се тиче ове године, још увијек не знамо какво нас вријеме очекује, чекамо Крстовдан И Богојављење, па ћемо видјети", закључила је етнолог Милићевић.
Јелена прикупља податке о сеоским славама
Иначе, Јелена Милићевић је аутор монографије "Сеоске славе и записи на територији града Чачка - подјеличка села". Ова млада дјевојка је уз помоћ Центра за његовање традиције на терену током прошле (2024) године прикупљала податке о сеоским славама, односно, литијама.
Она је у правом смислу ријечи, присуствовала обредима и освештавањима записа у свим подјеличким селима као што су: Трнава, Слатина, Паковраће, Рајац, Липница, Качулице, Атеница и Кулиновци, преносиу "Мондо".
Сва теренска истраживања подразумијевала су праћење обичаја везаних за прослављање сеоских слава.
