Познати метеоролог Иван Ристић каже да ће година пред нама бити веома топла година, а за очекивати је да буде јачих земљотреса али нису искључене ни суперћелијске олује.
Што се тиче временске прогнозе, угрубо она ће изгледати овако - сњежна зима, топло прољеће, врело љето и михољска јесен и нова топла зима.
"Преко зиме очекујем неколико сњежних епизода. Сљедеће недјеље иде прва и више снијега биће јужније од Саве и Дунава. Послије те недјеље, биће снијега и у сјеверним крајевима тако да би цијела Србија имала сњежни покривач до Светог Јована. Крајем јануара иде отопљење и топљење снијега. Средином фебруара би требало поново да падне, и онда почетком марта још један хладнији период када би могло да буде снијега. Планине ће ове године имати доста сњежног покривача тако да у прољеће улазимо са тим снијегом", рекао је Ристић
Топло прољеће
Што се тиче прољећа у њега ћемо ући са ријекама пуним воде, али и пуно топлих дана.
"Биће више сунца него прошле године. Како будемо ишли за љету, биће све топлије прољеће а у мају очекујем и до 30 степени Целзијуса", рекао је Ристић.
Паклено љето
Што се тиче љета Ристић очекује три до четири топлотна таласа.
"Један ће бити крајем јуна, онда другој половини јула па другој декади августа", рекао је он.
Јесен
Ристић каже да је у прошлом вијеку око 25. августа увијек долазило до захлађења, али да се то дешава све рјеђе.
"Дошло је до глобалног отопљења па то захлађење сада стиже крајем септембра. А чак и оно неки пут изостане и онда имамо продужено љето, као прошле године кад је трајало до краја октобра. Ове године, ипак, мислим да ће оно трајати до краја септембра. Али онда око 10. октобра креће михољско љето, које ће по обичају, потрајати све до новембра", рекао је он.
Топла зима
Ристић каже да ће зима бити топлија.
"Биће топлије, у сваком случају, с тим што се не може прецизно описати. Ове године смо имали поларни вртлог крајем новембра, тако да у једном периоду може да дође до јачег захлађења са снијегом. Што се тиче Нове године већ 8 година нисмо имали снијег, па би ова наредна могла да буде девета", рекао је Ристић.
Природне катастрофе
Ристић је нагласио да је због земљотреса у Јапану, којим је почела ова година, доста енергије стигло до површине планете а да је 2023. година била сем по рекордним температурама, рекордна и по броју земљотреса.
"Ове године се могу на пуно тачака на свијету очекивати јачи земљотреси, можда чак и од 8 и 9 степени Рихтера. Што се тиче Србије сеизмичка активност ће да се смањује послије децембра али када крене прољеће, већ од друге половине марта, април и мај, могу бити критични за Србију. Треба да прегурамо та три мјесеца", каже Ристић.
Он додаје да ће ове године прољеће бити другачије нега лане, са више сунца.
"Може се десити да температура већ у мају пређе 30 степени. Значи, биће мањи топлотни талас. Прошле године нисмо имали сунца до почетка љета, више је прољеће било као наставак зиме. А постоји шанса да буде и снијег око 20. априла, који се посљедњих година стално појављивао", каже Ристић.
Због тога што ће ће бити више сунца и мање облака, Средоземно и Атлантско море ће бити мало хладније.
"За температуру мора важи друго правило. Када има пуно облака, температура мора расте полако јер не може да се охлади. Због облака који су били изнад Средоземног и Јадранског мора, температура воде је била виша два степена. И када је почео топлотни талас прошлог љета, море се још више угријало и достигло температуру од 29 степени. Тако је изазвало те суперћелијске олује. Ове године ће можда бити пар степени хладније море, па не може да се искључи да ће бити суперћелијских олуја", изјавио је Ристић и додао да ако дође до њих неће бити у обиму као прошле године.
Што се тиче поплава, Ристић објашњава да се очекује доста снијега током зиме па ће ријеке на прољеће бити високе и на максималном нивоу.
"Ако на прољеће буде више кише, постоји опасност од поплава", закључио је он, преноси "24седам".
