Наука и техника и све што је у вези са њима од дјетињства је занимало Николу Гранолића из Бањалуке, а интересовање је прерасло у знање студирањем на бањалучком Електротехничком факултету (ЕТФ), гдје завршава четврту годину студија са просјеком 9,3.
Како истиче у разговору за "Независне новине", када је ишао у основну школу, волио је читати енциклопедије, а како се претражује интернетом, како раде игрице на телефону или функционишу онлине продавнице, само су нека питања на која је добио одговор на факултету.
"На Електротехничком факултету се, наравно, изучава веома широк спектар научних области, од рачунарства преко електронике па све до аутоматике, али ја сам се у четвртом разреду гимназије одлучио за смјер софтверско инжењерство на ЕТФ-у, јер ме је највише интересовало програмирање, које сам почео да учим још у средњој школи кроз наставу и ваннаставне активности", прича Гранолић.
Да је начинио прави корак приликом избора факултета, потврђује и индекс у који је током посљедњег семестра за свих пет предмета уписао десетке, а како истиче, драго му је што је један семестар завршио са свим највећим оцјенама.
"Било је веома изазовно, али када прије испитног рока на папиру испланирам себи испитне обавезе за предстојећи испитни рок и када се држим тог распореда, онда некако ствари и не изгледају толико немогуће и када обавезе рјешавам једну по једну", објашњава он.
Своје знање сада има прилику пренијети и млађим колегама, јер је као демонстратор ангажован на два предмета Програмирање 1 и Програмирање 2, а сумња да ли је дорастао задатку нестала је када је почео са одржавањем вјежби.
"Прве седмице су ми била потребна два или три часа да се опустим и привикнем на рад са студентима. Сада сам много опуштенији и већ често могу да примијетим када је некоме од студената потребна помоћ, што није лоше, јер су бруцоши често стидљиви и потребно им је да ја остварим тај први контакт како би видјели да је нормално да им некада нешто није јасно и да смо асистенти и ја управо ту да бисмо им помогли да савладају градиво", истиче Гранолић за "Независне новине" додајући да је кроз позицију демонстратора значајно побољшао и комуникацију с асистентима и професорима.
Ангажман на факултету омогућио му је да из прве руке види како је радити са студентима, а како истиче за "Независне", волио би да, по окончању студија, остане радити на факултету.
"Могу рећи да ми се свиђа такво радно окружење, гдје имам прилику да радим са људима, али и да се бавим научним областима које ме интересују. Посебно ми драго буде када ми неки од пријатеља и колега кажу како баш мене могу замислити као асистента и како мисле да бих се добро снашао на тој позицији", прича он.
Прошле године, заједно са тројицом колега, окушао се у такозваном хакатон такмичењу, у оквиру којег су имали мање од 24 сата да реализују апликацију на тему паметне заједнице етажних власника, а за своју апликацију су освојили друго мјесто.
У разговору смо се дотакли и вјештачке интелигенције и машинског учења, који, према његовим ријечима, нису нове ствари, али оно што је значајно повећало интересовање за те области јесте појава нових архитектура које су довеле до алата као што је ЦхатГПТ.
"Примјећујем како су такви алати све више присутни у програмерској пракси те да се то већ полако одражава на подјелу посла и обавеза које програмер има. Вјерујем да ће вриједност формалног образовања које мој факултет пружа порасти, јер вјештачка интелигенција већ сада даје солидне резултате када јој дамо јасне инструкције какав код да нам генерише, међутим инжењер ће и даље бити тај који ће морати да зна како апликација треба да изгледа, да је испројектује, те да је интегрише са постојећим системима, поготово када је проблем који апликација рјешава веома доменски специфичан", објашњава он.
Власник разноврсне колекције плоча
Прије три године Никола је почео сакупљати плоче, а све је почело када је на једном путовању набавио плочу свог омиљеног бенда, након чега је набавио и грамофон.
"Многе плоче сам од тада добио на поклон од чланова породице или сам их купио као сувенир са неког путовања. Колекција је веома разноврсна, са више од 100 плоча. У њој се може наћи класични рок, али и алтернативни рок", каже Гранолић.
