Брачни пар Арифа (56) и Мехмед Огрешевић (60) из БиХ проживљавају праву породичну драму, а поред тога здравље им је озбиљно нарушено.
За троје дјеце су се борили свим снагама, не слутећи да ће им син приредити велику бол, и то, како кажу, без разлога.
Мехмед је доживио мождани удар прије три године, од великог стреса и патње, и од тада не може да прича, потом је добио и епилепсију.
"Ноге му се тресу. Заборавио је и да чита, и да пише. Не смијем га самог оставити. Ишли смо по болницама, али не смију да га оперишу. А ни ја нисам доброг здравља, имала сам двије операције бруха", започела је своју исповијест Арифа за ТВ "Крајина".
У браку су добили двије кћерке, које су обје засновале своје породице, али им помажу колико год могу и редовно их обилазе. Међутим, син их је напустио прије 7 година.
"Кћерке долазе и помажу нам колико су у могућности, не можемо и њих оптеретити. За сина не знам ни гдје је, ни шта је, нити знам разлог његовог одласка од куће. Нисмо се свађали све је било нормално. Гајили смо заједно краставац са мојима, на све сам пристала и од тада се више не јавља. Ишла сам код тетке да је питам шта се дешава", каже Арифа.
Међутим, добила је неочекиван одговор. Он их се изгледа одрекао.
"Рекао јој је ако оде од ње, да га више нећемо видјети ни ми, ни они. Желим му све најбоље. Само да ми дође кући, да га видимо док смо живи. Та фамилија код које је био не треба ми, та тетка се окрене кад ме види. Мора бити неки разлог зашто неће да дође, требало је да дође да попричамо, да видимо у чему је проблем", сматра Арифа.
Свакодневно брине о свом мужу који се никада није опоравио од посљедица можданог удара.
"Купам га, облачим га, бријем… Све што је потребно, иако се и ја не осјећам добро, све га служим. Али, то је све из љубави", каже и додаје да су у незавидној финансијској ситуацији.
"Немамо никаква примања редовна, Мехмед нема довољно година за пензију. Сналазимо се, нисам могла ни пољопривредом да се бавим, јер су ми забранили љекари да копам", додала је.
Најтежи моменат јој је био када је Мехмед завршио у болници, тада се није знало ни да ли ће преживјети.
"Када се то са супругом десило, послала сам зета и пријатеље да га обавијесте, тада је рекао да му нисмо потребни. Када сам се ја оперисала, ни тад нас није посјетио", објашњава кроз сузе.
Наглашава да су га преко многих позивали да се врати кући, али одговор још увијек нису добили, и тако седам година.
"Мехмед га је неколико пута видио у граду, није се ни јавио. Ја сам га видјела из аута. Он одмах пређе улицу. Мислим да није ожењен. Ја своје дијете примам у свако доба. Има своју кућу. Потребан нам је више него икад. Највише као морална подршка. Сањала сам га много пута, али никако не могу до њега. И мужа једва смирим. Свашта народ прича, али комшије знају шта смо све радили за њих", закључила је Арифа у нади да ће им се син што прије вратити.
