У Братунцу ће данас бити обиљежене 32 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, а парастос за 3.267 српских жртава служиће Његова светост патријарх српски Порфирије.
Програм обиљежавања почеће дочеком патријарха Порфирија у порти Храма Успења Пресвете Богородице, гдје ће у 9.00 часова бити служена Света архијерејска литургија.
У 11.30 часова кренуће литија од храма Успења Пресвете Богородице до гробља у Братунцу, гдје ће у 12.00 часова бити служен парастос страдалима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Након тога ће званичници положити цвијеће и вијенце код Централног спомен-крста на братуначком гробљу, а потом ће се обратити присутнима.
Осим црквених великодостојника, обиљежавању ће, између осталих, присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, премијер Радован Вишковић, премијер Србије Милош Вучевић.
Обиљежавању ће присуствовати и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Немања Старовић, министтар без портфеља и Влади Србије Ненад Поповић, представници општина и градова из Српске и Србије, бројне делегације организација проистеклих из минулог рата, те велики број грађана.
Назив овогодишњег програма обиљежавања сјећања на страдале Србе у средњем Подрињу и Бирчу је "32 године - злочин без казне".
Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 32 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио, а десеторо се још воде као нестали.
Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.
Муслиманске формације су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.
Да би заштитила српско становништво у Средњем Подрињу од уништења, Војска Републике Српске /ВРС/ у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.
Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага - Унпрофора, организовала нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба ВРС у Црној Ријеци код Хан Пијеска.
Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године.
