Двадесет и девети октобар у здравственом календару посвећен је обижељавању Свјетског дана борбе против можданог удара.
Циљ је да се подигне свијест о овој болести широм свијета.
Свјетска организација за мождани удар наводи да ће свака четврта одрасла особа у свијету доживјети мождани удар током свог живота.
Мождани удар годишње у свијету узрокује 5,7 милиона смртних случајева и представља други водећи разлог умирања у свијету одмах након исхемијске болести срца. Сваке двије минуте, једна особа доживи мождани дар, док сваке минуте шест особе умре од посљедица можданог удара. До данас 80 милиона људи је имао мождани удар, 50 милиона их је преживјело и живи са неком врстом инвалидитета.
Фактори ризика на које се може утицати су: нездрав начин живота, пушење, нездрава исхрана са посљедичном артеријском хипертензијом, хиперхолестеронемијом, хиперлипидемијом, дијабетесом, физичка неактивност, прекомјерна тјелесна тежина/дебљина, злоупотреба алкохола и дрога, узимање одређених лијекова, сталне стресне ситуације.
Мождани удар је нагло настали неуролошки поремећај узрокован поремећајем мождане циркулације, због чега долази до недовољног снабдијевања одређених дијелова мозга кисиком и храњивим тварима. Недостатак кисика и храњивих твари узрокује оштећење и одумирање живчаних ћелија у дијеловима мозга, што доводи до оштећења функција којима ти дијелови мозга управљају. Данас мождани удар представља глобалну епидемију која угрожава животе, здравље и квалитет живота.
Најчешћи симптоми можданог удара су:
- утрнулост, слабост или одузетост лица, руке или ноге поготово ако је захваћена једна страна тијела
- поремећаји говора: отежано и неразумљиво изговарање ријечи, потпуна немогућност изговарања ријечи и/или отежано, односно потпуно неразумијевање говора друге особе
- нагло замагљење или губитак вида, посебно на једном оку или у половини видног поља
- нагло настала јака главобоља праћена повраћањем без јасног узрока
- губитак равнотеже, омаглице или вртоглавице, несигурност и заношење у ходу, изненадни падови повезани с другим симптоми
Једна трећина болесника која доживи мождани удар умире, друга трећина преживљава са различитим, често тешким посљедицама и трајном онеспособљеношћу за самосталан свакодневни живот, а само се једна трећина враћа ранијим активностима и нормалном животу. Ово обољење поприма све значајније размјере у свијету, укључујући здравствену и социјалну компоненту.
Некада најтежи аспекат ове болести је осјећај да сте сами и безвољни за рад на повратку оинх функција за које је то могуће.
Мождани удар се може спријечити. Свако током живота може значајно смањити вјероватноћу настанка ове болести и у том смислу је најважније усвојити и досљедно примјењивати здраве стилове живота.
