"Тешко је сваком родитељу којем се то деси, то је други свијет, то је други живот. Едукацијом, оно што радимо у Удружењу и сазнањем о тој болести и начин на који се може да асе преброди сваки дан лакше се живи. Оно што сам поменуо већ, уз ову технологију је много лакше данашњим обољелима када им се то обезбиједи него када је то било прије 20 година и више", каже Дејан Травар, отац дјевојчице обољеле од дијабетеса.

Више од 200 обољеле дјеце у овој години искористило је право на сензор за мјерење шећера у крви о трошку Фонда здравственог осигурања. Сензор им је у великој мјери олакшао живот, док је с друге стране много оних код којих болест није препозната. 

"Код пацијената који имају постављену дијагнозу шећерне болести, њих половина није добила терапију на вријеме или користе неадекватну терапију. Још једно поражавајуће правило је да, поред лијекова којима располажемо, чак скоро половина пацијената нема задовољавајућа глукирегулацију на шта утичу свакако бројни фактори", каже Александра Марковић, предсједник Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске.

У Српској не постоји регистар обољелих од дијабетеса, али је евидентно да их је све више. 

"Шећерна болест је најчешће ендокринолошко обољење и у свијету до сада има преко 500 милиона обољелих и, нажалост, тренд није баш повољан, односно тренд показује да се сваке године повећава број обољелих, тако да се предвиђа тамо око 2030. да ће бити око 650 милиона обољелих од шећерне болести", каже Звјездана Рајковача, помоћник генералног директора за медицинске послове УКЦ-а.

На иницијативу Међународне федерације за дијабетес и Свјетске здравствене организације Свјетски дан борбе против дијабетеса обиљежава се од 1991. године. 

Пратите нас и путем Вибера