Pismo prenosimo u cjelosti:

Poštovani, 

Ja sam Danijel Vesić, otac bebe koja je ispala prilikom porođaja u Univerzitetskoj bolnici Foča. Do sada se nisam oglašavao  u medijima ali sada želim da se obratim javnosti. 

Dana 19.08.2022.godine u 08,20 časova je urađen zakazani carski rez mojoj supruzi Jovani u Univerzitetskoj bolnici Foča, a koji je odradio ginekolog dr Čančar Vladimir. Tom prilikom je babici Kulić Biljani beba ispala na pod. Nakon porođaja, iz sale je izašao dr Čančar Vladimir, čestitao mi kćerku i rekao da je porođaj protekao uredno i  da su beba i supruga dobro. Nakon pola sata su mi na odjeljenju ginekologije pokazali bebu i dozvolili mi da je slikam i snimim.

Dr Čančar mi je ponovio da je sve proslo uredno na carskom rezu , da je beba odlična i pokazao mi Apgar test na kome je pedijatar dr Turuntas Vladimir ocijenio bebu sa ocjenom 10. Zahvalio sam se svima, odnio im doručak u ime rođenja bebe, obišao suprugu  i oko 14,00 časova krenuo za Trebinje.

Oko 17,30 časova me je nazvala uplakana supruga Jovana i rekla da joj je rečeno da je beba prilikom poroda ispala babici. Mislio sam da je još u bunilu zbog narkoze pa sam pozvao dr Čančara koji mi je rekao da nije siguran da je beba ispala već je “samo” iskliznula babici, da je dobro, da su mu pedijatri rekli da nema nikakvih povreda jer su je pregledali 2 puta od 11,00 sati i da je rađen UZ glave i da beba nema nikakvih povreda. Rekao je da su pedijatri i on, posto postoji mogućnost eventualnog udarca glavom u koji on sumnja, odlucili bebu poslati u UKCSarajevo na pregled.

Na pitanje zašto u Sarajevo, rekao mi je da je za Banja Luku kasno  i da nema vremena Kada sam ga upitao zašto se čekalo toliko dugo da se beba pregleda i adekvatno medicinski obradi kad je ispuštena tokom porođaja i da je već proslo 10 sati od tada, kako  je moguće da je pedijatar Turuntas Vladimir koji je bio prisutan tokom carskog reza i vidio pad bebe istoj dao ocjenu 10 i zbog čega je sad kasno za Banja Luku, da li ima još nešto sto mi nisu rekli , dr Čančar je pravdao sebe sa tim da je carski rez za koji je on bio zadužen prošao uredno i da briga oko djeteta nije njegova i da su za to odgovorni babica i pedijatar.

Kada sam ga upitao zašto mi nije rekao odmah sta se desilo isti je rekao da je saznao tek u 11,00 sati al eto tad se nije sjetio da mi javi. Rekao je da će dijete biti oko 19,00 casova upućeno za Sarajevo nakon čega sam se ja sa sestrom uputio takodje u Sarajevo da propratim stanje djeteta.

Na putu prema Sarajevu sam pozvao pedijatra, dr Turuntas Vladimira koga sam upitao o zdravstvenom stanju mog djeteta i isti mi je rekao da je oko 11,00 cčasova sa još jednim pedijatrom ponovno pregledao bebu , da je urađen UZ glave na kome nije ništa primijećeno, te da nisu uspjeli uraditi CT glave ni do 18,00 cčasova jer nisu imali medicinsko osoblje koje bi to moglo odraditi. Kada sam ga upitao zašto dijete nije praćeno nakon pada i kako je moguće da je dobilo desetku, isti nije imao nikakve konkretne odgovore već je rekao da je beba lijepo izgledala, odmah zaplakala i po njemu zaslužila ocjenu 10 izbjegavajući konkretan odgovor po pitanju pada bebe. 

Na 30-ak km do Sarajeva sam razgovarao sa doktoricom iz Sarajeva koja mi je rekla da je hitno, da beba mora hitno da se operise, da se nadaju da nije kasno dovezena jer je previše sati proslo od pada bebe, da se na CT glave vidi obostrana fraktura i hematom koji se mora operirati i da im treba moj potpis za operaciju.

Na UKC Sarajevo je beba operisana, zbrinuta maksimalno uz svu potrebnu medicinsku njegu.Beba je otpuštena iz bolnice u Sarajevu 31.08.2022.godone stabilnog zdravstvenog stanja.

Mnoge detalje nisam mogao da iznesem da ne remetim istražne radnje ali sam nakon pojedinih izjava i saznanja o ovom dogadjaju morao da se oglasom i da kažem da sam razočaran u medicinski rad i ljudskost navedenih doktora i svih medicinskih radnika prisutnih tokom obavljanja carskog reza i ogorčen zbog prikrivanja pada bebe i dovođenje bebe u životnu opasnost i mogućnost trajnih zivotnih posljedica.

Posebno sam razočaran u ministra Šeranica koji se oglasio putem medija sa zaštitnički stavom za medicinske radnike, a nije se upitao kako je roditeljima, da ih pozove i upita da li im treba neka pomoc, podrška ili bilo šta sto bi mogao pružiti jer su ipak ti njegovi medicinski radnici krivi za pad bebe a još gora stvar je njihovo precutavanje pada.

Zamislite samo čestitati ocu rodjenje djeteta oči u oči a precutati da mu je dijete upravo palo na pod i možda zadobilo za život rizične povrede. Posebno me razočarala mjera koja je podnesena protiv tog osoblja, zamislite “obuka”.

Pa zar oni nisu Univerzitetska bolnica, pa zar dr Čančar nije predavač  na medicinskom fakultetu, zar nisu prosli obuke i prakse tokom školovanja??? Bitno je da  oni i dalje rade  bez suspenzije, kao da se ništa nije dogodilo.

Ja sam podnio prijavu u PS Foca protiv ginekologa dr Čančar Vladimira koga smatram direktno odgovornog kako za svoj, tako i za rad cijelog tima, protiv pedijatra dr Turuntas Vladimira koji nije smio precutati pad bebe i svojom visokom ocjenom i nepracenjem ugroziti život djeteta i protiv  babice Kulic Biljane koja je ispustila bebu, a koji su o padu djeteta cutali od 8,30 do oko 17,30 casova kada su o tom upoznali moju suprugu.

Nadam se i vjerujem da će oni biti kažnjeni i odgovarati na adekvatan način jer do sada isti nisu javno eksponirani i očigledno se pokušavaju zastititi od strane svojih rukovodnih radnika. 

Moram da napomenem da me nije kontaktirao niko od “čelnih” ljudi nase države, Foce i Trebinja  i da je izgleda taj pad bebe problem samo moje porodice. Bas me zanima da li bi se ovako postupalo da je ispušteno dijete nekog funkcionera ili “bitnog” čovjeka ili je to ovako samo kada smo mi obicni smrtnici u pitanju?!

Ovom prilikom želim da se zahvalim medicinskom osoblju UKC Sarajevo, posebno neurohirurgu dr Mersadu Baručiji i njegovom timu koji su spasili život mom djetetu, kao i pedijatrima u Klinici za pedijatriju na Kosevu, posebno dr Amili Sidran, dr Kalkan, dr Spahic, dr Čengic, dr Terzic, dr Hedzagic-Ćatibusic i svima koje nisam licno pomenuo u obje ustanove.

Posebno su me dirnuli iskrenost, ljudskost i susretljivost ljudi koji su bili u UKC Sarajevo prilikom mog dolaska i tokom operacije i cijelog boravka u Sarajevu, koji su mi pružali podršku, molili se za zdravlje mog djeteta i nudili smještaj ili bilo šta sto nam mogu pomoći u Sarajevu. Mogu reci da sam stekao i prijatelja za cijeli život poput Almira Suljagica, zaposlenog u UKC Sarajevo  i njegove porodice koji su  tokom cijelog mog boravka u Sarajevu bili uz suprugu i mene. 

Na kraju se nadam da mi se u narednom periodu neće osporavati od strane komisije kontrolni pregledi u UKC Sarajevo koje  ce moje dijete morati obavljati.

Toliko za sad i nadam se da će ovo mediji  aktivno propratiti do samoga kraja.