"Само у случају двије резолуције ставови ових држава нису били у потпуности усаглашени, што говори доста о чињеници да оне имају исте циљеве на спољно-политичком плану, а то је борба против западне доминације, борба против тог неоколонијалног приступа, солидарност, борба за суверенитет", рекла је Нина Сајић, професор међународних односа на ФПН УНИБЛ-а.

Јасно је да је утицај западних сила све мањи. Посљедњи Самит БРИКС-а у Казању био је најмасовнији до сада, а најзначајнији корак за Републику Српску било је учешће на Самиту међу 14 свјетских лидера.

"Тек у годинама које долазе ту ћемо улогу БРИКС-а све више да примјећујемо и да видимо. Она је већ значајна не само за наш регион, него за цјелокупну Европу, а свакако на неки начин саме активности тих сада већ врло добро позиционираних држава, које се одражавају на сам Балкан, па и на БиХ и читав регион", рекао је Матеј Савић, професор међународних односа на ФПН УНИБЛ-а.

Да је јачање БРИКС трн у оку Западу видљиво је и из медијског извјештавања тамошњих медија о Самиту чији је домаћин био руски предсједник. Највише им смета идеја о промјени свјетског поретка, па и у погледу банкарства, финансија и права.

"Западни медији се генерално фокусирају на да кажемо симболично окупљање у Казању и на генерално подјеле унутар самог БРИКС-а које и нису толико реалне, говоре о разликама унутар самих земаља не наглашавајући да је то заправо предност и темељ за мултиполарност за коју се БРИКС залаже", рекао је Марко Симић, студент новинарства и комуникологије на ФПН УНИБЛ-а.

Залажу се чланице и запосредовање у мирном рјешавању украјинског сукоба. У Декларацији која је усвојена на Самиту БРИКС-а посебно је наглашена штетност трке у наоружању. Упозорили су тада и на негативан утицај суманутих америчких санкција.

Пратите нас и путем Вибера