Ускрс или Васкрс, како год га звали, празник је над празницима, јер је посвећен страдању и васкрсењу Спаситеља, Исуса Христа. Сваки крај има своје обичаје, али у основи традиције увијек је фарбање јаја, која симболишу нови живот. Будући да у народу постоје многе нејасноће и недоумице, отац Предраг Поповић разјашњава неке од њих уочи овог великог дана.
Почела је посљедња недјеља Васкршњег поста, пред нама су Велики петак, фарбање јаја, Велика субота и још већа недјеља, дан када ћемо обиљежити васкрснуће Господа Исуса Христа. Ове године, сви хришћани славе Васкрс истог дана. Неки обичаји су исти за све, неки се разликују, а отац Предраг Поповић овом приликом говори о истинама и заблудама које се везују за Васкрс.
– Ко заиста осјети суштину празника, и Божића и Васкрса, а и крсне славе, тај се неће бунити. Дјеца треба да нам буду узор. Они то прихватају срцем и радују се, док "мудри" само испитују да ли тога има у Библији. Много тога има везе са идентитетом једног народа, његовим обичајима и начином постојања. Црква је вијековима прочешљавала обичаје и на оне лоше скретала пажњу да се не раде, а на добре да се поштују. Неке паганске је и христијанизовала, односно дала им нови смисао. Код нас је то ишло мало теже, јер смо се ми кроз цијелу историју бавили егзистенцијом и како уопште преживјети као народ, а не теологијом. Прилично смо неписмени били, и сада смо, како граматички, језички, тако и културно и духовно. Требаће много времена да све дође на своје, ако икад и дође. До тада имамо шта имамо и располажемо овим временом, овим околностима и овим људима. Како ми вама, тако и ви нама. Остало ће опште Васкрсење испеглати – поручио је отац Предраг Поповић на почетку обраћања.
Интересантна су и вјеровања у вези са фарбањем јаја. Неко воли традиционалне боје, неко експериментише са савременијим техникама, а често се људи питају и шта ако се деси, на примјер, да се прво јаје поломи.
– Ако знамо ко је Христос, зашто је постао човјек, зашто је страдао и зашто је васкрсао, онда нам фарбање јаја неће бити никакав гријех, већ један од симбола тог сазнања, али и начина живота. Као што је голуб симбол Духа Светога, дуга и маслинова гранчица симболи мира, срце симбол љубави, крст симбол страдања, славски колач и бадњак симболи Господа који се нас ради сијече, ломи и дијели... Али ако поштујемо обичаје без икаквог смисла и сазнања о томе шта представљају, онда нам је и то на осуду, јер то није израз вјере, већ обичан фолклор на нивоу сујеверја. Управо зато многи људи и постављају питања из страха. Рецимо: "Шта ако се прво јаје поломи? Шта то значи?", или: "Да ли ваља да се фарбају јаја ако је неко умро из куће и које боје?"… Разна питања која потичу од неразумијевања значаја фарбања јаја. На томе треба радити. На схватању празника. Многи ће постити на Велики петак, а да не знају што гладују тај дан.
Шта се ради са чуваркућом од прошлог Васкрса?
Када је реч о чуваркући, отац Предраг истиче да је то јаје у ствари природна икона Бијелог анђела, који указује на празан гроб и Христово васкрсење.
– Дакле, старо јаје се закопа у двориште, врло често под неко дрво, или у саксију ако неко живи у стану. Тако природа иде природи, а ми новим започињено нови годишњи круг који се цијели своди на ишчекивање васкрсења Христовог, али и нас и цјелокупне природе – закључио је.