Народна метеорологија преноси се с кољено на кољено, а овако су тачно и прецизно наши преци погађали временску прогнозу.
Не тако давно док метеорологија, али ни технологија нису биле развијене као што су данас, Срби, нарочито они који живе у селима и од времена им много послова зависи, ослањали су се на народну метеорологију, која је и данас дио фолклора у скоро свим дијеловима наше земље.
Вјеровања се преносе с кољена на кољено, а етнолог Јелена Милићевић испред Центра за неговање традиције у Чачку открива како помоћу народне метеорологије можемо предвидјети временску прогнозу.
"У народу се каже 'Не дај Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана', а понегдје 'Зеленог Божића, а бијелог Васкрса'. А зашто се тако каже? Наиме, српска традицијска култура, као и остале традицијске културе веома је везана за неке пожељне, односно очекиване облике понашања, како природе, тако и људи. Па тако и Божић, с обзиром на то да се прославља 7. јануара, дакле у зимском мјесецу, апсолутно је и очекивано да тада постоји снијег, да је хладно", рекла је Јелена за РИНУ, па додала:
"Дакле, изостанак снијега и хладног времена, односно тог очекиваног обрасца понашања природе аутоматски мијења цијелу годину. Тако да, ако нам је Божић био лијеп и ведар, значи да ће нам Ђурђевдан, када је један прољећни светац бити хладно, односно снијег. Сада нам остаје да чекамо какви ће бити Васкрс и Ђурђевдан, с обзиром на то да нам је Божић био облачан, али са изостатком снијега".
Постоје и други начини како се тумачи вријеме, истакла је Јелена и подсјетила да су кренули и такозвани некрштени дани које такође не треба занемарити.
"Постоји вјеровање и пракса биљежења 12 дана прије Божића. Дакле, почевши од поноћи 25. на 26. децембар. Тумаче се дани какви су били и какви ће мјесеци наредне године бити. Тако да 26. децембар представља јануар сљедеће године, 27. децембар - фебруар и све тако до 6. јануара. Биљежи се на тај начин што се посматрају временске прилике у интервалу од поноћи до шест сати ујутру, затим од шест до подне, од поднева до 18 часова и од 18 до поноћи. Биљеже се временски услови напољу и тако се тумачи какве ће недеље, односно месеци следеће године бити. Ако током неког дана који представља август, јун, јул буде снијег, што је сасвим очекивано у зимским мјесецима, када се они биљеже, значи да ће тих љетњих мјесеци бити киша, односно ако је ведро, значи да ће бити топло" појаснила је Милићевић.
Она је истакла да нам слиједе Крстовдан и Богојављење, када такође могу да се тумаче временске прилике.
"На Крстовдан и Богојављење се посматра правац кретања ветра раном зором на те празнике. Ветар који први дуне на Крстовдан у нашем народу се каже да се закрстио, односно на Богојављење да се јавио. Ако се на Крстовдан закрсте западни и јужни ветрови знак је да ће бити година топла, а ако се закрсте сјеверни и источни предвиђа се да ће бити хладна и сушна", нагласила је Јелена.
Такође, с временским приликама може бити повезано и понашање животиња.
"Понашање животиња нам такође, може доста тога рећи, како нас вријеме очекује, рецимо, каже се 'Чује се жуња, не иди без капута', односно ако нам се тако нека птица огласи, заправо, то је један од многих примјера за тумачење временске прогнозе. Што се тиче ове године, још увијек не знамо какво нас вријеме очекује, чекамо Крстовдан и Богојављење, па ћемо видјети", закључила је етнолошкиња, која је и ауторка монографије "Сеоске славе и записи на територији града Чачка - подјеличка села".
Ова млада дјевојка је уз помоћ Центра за неговање традиције на терену током прошле (2024) године прикупљала податке о сеоским славама, односно, литијиама.
Она је у правом смислу ријечи, присуствовала обредима и освештавањима записа у свим подјеличким селима као што су: Трнава, Слатина, Паковраће, Рајац, Липница, Качулице, Атеница и Кулиновци.
Сва теренска истраживања подразумијевала су праћење обичаја везаних за прослављање сеоских слава.
