Када су суснежица и снијег у Србији у питању, могуће је да се већ у данима пред нама забијеле планине и предјели на више од 900 метара надморске висине. Први прави снијег нас очекује у децембру, али може да нас изненади и раније.
"Тренд кишовите јесени наставиће се у новембру тако да се усљед велике количине кише у појединим данима очекују и бујичне поплаве. Температура ће бити у складу са календаром и биће у постепеном паду током новембра", најавио је метеоролог Иван Ристић у сезонској прогнози.
На питање када можемо да очекујемо снег у нижим предјелима и градовима каже да у трећој декади новембра постоји таква шанса, али за сада ипак стоји оно што је најавио раније, а тиче се поларног вортекса који ће ове године бити слаб и подијељен на три дијела.
"Један ће бити над сјеверном Америком, други над Сибиром а трећи најважнији за нас - изнад сјеверне Европе. То ће отворити могућност да зима 2023/2024 буде као што је била некад код нас, као што смо је имали, да температуре буду у границама нормале и да буде пуно снијега који ће донијети циклони са центрима у јужном Јадрану и Егејском мору. Први снијег, али и сњежни покривач у Србији према садашњим прогнозама се очекује средином децембра, мада нас неће изненадити ако га буде и раније", каже Ристић.
Најављује да ће у децембру бити мало сунца, а пуно облака и ниске облачности понегдје и магле. Наставиће се тренд са више падавина, али и снијега. Јутарње температуре ће бити од -3 до +3 степена, а највише дневне од 2 до 7 степени Целзијуса. У данима са сњежним покривачем и ведрим ноћима очекује се слаб и умјерен мраз од -10 до -5 степени и максималном температуром ваздуха од око 0 степени Целзијуса.
"Најхладнији, али и најсњежнији период ове зиме биће за крај децембра и у првој половини јануара. Тотално ће бити другачији сценарио него прошле године када смо за Нову годину седили у кафићима. Вријеме ће ове зиме бити условљено дешавањима везаним за поларни вртлог, а то је зона ниског притиска великих размјера, пречника мањег од 1.000 километара, која ротира у смјеру супротном од казаљки на сату на Сјеверном полу, и у смијеру казаљки на сату на Јужном полу. У оба случаја се назива циклон, односно оба поларна вртлога се окрећу на исток око полова. Подножја два поларна вртлога налазе се у средњој и горњој тропосфери и протежу се у стратосферу. Испод тога лежи велика маса хладног, густог арктичког ваздуха", објашњава Ристић.
Према његовим ријечима у току зиме поларни вртлог ће мијењати свој интензитет и у тренуцима када буде слабији дио арктичког ваздуха ће побјећи из њега и спустити се далеко на југ доносећи јаче захлађење и снијег. Биће три хладнија периода који ће донијети захлађење и снијег Европи, али и нашој земљи.
"Положај циклона који ће се формирати на границама топле и хладне арктичке масе погодоваће обилнијим сњежним падавинама у појединим дијеловима наше земље. Први хладнији период почеће већ око Нове године, најкасније до Божића и потрајаће око 20 дана, тако да ће добар дио јануара бити прави зимски са доста снијега. То ће уједно бити и најхладнији дио године. У данима са сњежним покривачем и ведрим ноћима очекује се слаб и умјерен мраз од -10 до -5 степени на висоравнима јак мраз и до -20 степени", каже Иван Ристић.
Максимална температура ће бити око нула степени Целзијуса. Затим са јачањем западног струјања крајем јануара слиједи пораст температура и топљење сњежног покривача у нижим, али и планинским пределима испод 1.500 метара надморске висине. Ујутру ће понегдје бити слаб мраз, док ће највише дневне температуре бити између 10 и 15 степени у топлијем периоду дуваће слаб и умјерен јужни ветар.
Ристић каже да ће други хладнији период почети око 10. фебруара и трајаће краће, од 7-10 дана али ће донијети такође пуно снијега и формирање снежног покривача. Трећи и посљедњи озбиљнији продор хладног арктичког ваздуха биће у првој декади марта. У марту треба споменути јачање сибирског антициклона према нама и јаку кошаву у кошавском региону. Топлији периоди ће бити све топлији тако да у марту највиша дневна температура може прећи 20 степени.
"Иако ће генерално зима опет бити топлија од просјека, имаћемо солидан број правих зимских дана са снијегом и мразом. Биће и доста падавина у хладнијим периодима углавном у облику снијега и око 20 дана са сњежним покривачем у нижим предјелима. Зиме које смо имали у прошлом вијеку имале су просјечно 30 дана са сњежним покривачем тако да је овогодишњи број нешто мањи", закључује Ристић.
