У манастиру Вујан на истоименој шумадијској планини између Чачка и Горњег Милановца, кроз историју ходочастили су многи хришћани, а најпознатији је по томе што је у њему боравио и излијечио се, је вољени патријарх српски господин Павле.
Он је тада до богомоље пролазио пјешке шумовитим стазама, које се данас називају управо Стазе патријарха Павла или стазе здравља и излијечио се од туберкулозе 1946. године.
- Причали су ми да је тим путем ишао пјешке од манастира до љекара у бању Горњу Трепчу. Ми смо као дјеца овуда пролазили и надали се да ћемо га можда срести - прича за РИНУ стари мјештанин села Горња Трепча.ж
Манастир Вујан је саграђен у 13. вијеку, а обновио га је деда српске краљице Драге Обреновић, супруге посљедњег владара из династије Обреновића, која је Србијом владала до 1903. године. Иако су му љекари предвиђали само неколико мјесеци живота, тад искушеник у манастиру Гојко Стојчевић, а касније српски патријарх Павле, доживио је исцјелење. У знак захвалности ручно је изрезбарио мали дрвени крст који се и данас чува у манастирској ризници као светиња.
У овом шумадијском селу поносни су што је патријарх оздравио управо ту и да се то не би заборавило, мјештани су покренули иницијативу да се стаза којом је пролазио назове по њему – Стаза патријарха Павла.
- То је стаза здравља и стаза исецјелења. Сигуран сам да за Србе има симболичку вриједност. Треба да пратимо стазу патријарху Павла и као појединци и као народ. Сама шетња овуда има љековити значај и даје мир - каже мјештанин.
Стаза која спаја манастир Вујан и Атомску бању Горњу Трепчу дугачка је 4,5 километара и представља природну оазу на обронцима Вујна, а скоро је добила нову сигнализацију како би пут био олакшан свим путницима намјерницима.
Данас, пут до ове мале српске светиње у потпуности је асфалтиран. У питању је дионица од Ибарске магистрале до манастира у дужини од 4,2 километра, а финансирало ју је Јавно предузеће "Путеви Србије".