Ријечи патријарха Павла су увијек добра лекција, савјет, смјерница, али и утјеха у тешким тренуцима.
О сујети
„Сујета је једна гордост, највећи српски гријех. Када се она догоди онда долази до свађе, нетрпељивости. Кад се јави сујета ту нема ни вјере ни љубави.“
О љубави
„Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.“
О моралу
„Морал није „не треба“ или „не смије се“. Морал је „нећу“. Није врлина не гријешити, него моћи, а не хтјети гријешити. Љубав је највиша врлина. Све што човјек дијели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.“
О злу
„Не заборавимо никада да је зло увијек кратког вијека и само наизглед успјешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.“
О поријеклу
„Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо. Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте.“
О поштењу
„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек.“
О породици
„Породицу сматрам основом људске заједнице и незамјенљивом за духовни развој човјека. У породици се чува вјера предака, држи се до основних духовних вриједности, које нас воде кроз живот; породица је извор љубави, у њој се учимо дужности, жртвовању, заједничком подношењу невоља, као и подјели радости. Породица нам ствара осјећање да смо заједно у свему и кад одемо из својих кућа, куда нас живот води. Породица је „мала црква“. Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свијету!“
