Пепео од дрвета има позитивно дјеловање на већину типова земљишта. Осим што је богат хранивима, дјелује и против штеточина и неких биљних обољења.
Међутим, за неке типове земљишта може имати погубно дјеловање и на то треба обратити пажњу.
Када није препоручљиво да додајемо пепео?
На крају зиме можемо имати много пепела насталог сагоријевањем дрвета. Богат је фосфором, калијумом, магнезијумом, калцијумом и бројним микронутријентима. Захваљујући нутритивним биљним елементима препоручује се његова употреба.
Изразито је алкалан или базан. Садржи велику количину калцијум карбоната (креча) и због тога је своју примјену нашао на киселим земљиштима, али га и тамо треба примјењивати у складу са карактеристикама и пХ реакцијом. Ствара неутралну средину која погодује узгоју већине биљних врста, али не треба претјеривати у количини коју додајемо.
У случају да имате земљу која је алкална или богата органским материјама његово додавање може погоршати ситуацију и додатно нарушити пХ реакцију чинећи је алкалнијом. Такви услови не одговарају већини узгајаних врста. Биљке неће бити у могућности да апсорбују храњиве материје.
То значи да ако пепео додајемо неутралном или алкалном земљишту наш усјев може да гладује и да на крају пропадне. Прије него што га примијените проведите анализу и провјерите реакцију.
Не воле га све врсте
Од узгајаних култура неке више воле киселост, попут боровница, рододендрона или азелеја. Додавањем пепела дошло би до стагнације њиховог раста и постепеног одумирања. Слична ситуација је са малинама, купинама, јабукама, крушкама, бресквама. Од повртлатских култура не одговара паприкама, першуну, патлиџану, кукурузу шећерцу. Код примјене за кромпир треба бити обазрив, јер повећава опасност од појаве краставости.
Највише одговара луковима, јагодама, пасуљу, мркви, цвекли, купусу и другим купусњачама, лаванди, седумима, жалфији, босиљку, наводи Агроклуб.
