Данас почиње велики Васкршњи пост који траје наредних 48 дана, до Васкрса, који се ове године обиљежава 5. маја.
Према православној цркви, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру дочека највећи хришћански празник Васкрсење Христово.
Пост има двије стране, тјелесну и духовну и састоји се како од уздржавања од мрсне хране тако и од уздржавања од рђавих мисли, жеља и дјела, умножавања молитве, доброчинстава и свих еванђелских врлина.
Ипак, најважнији циљ поста је да помоћу њега стекнемо заједницу са живим Богом.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушње која му је поставио нечастиви.
Живот сваког православног хришћанина треба да буде у труду. Без нашег духовног и тјелесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно мјесто и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.
Милостињом хранимо душу
На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама.
Пост је постојао и у старозаветној Цркви, Божја заповијест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповијест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост.
Ево како нас Свети Јован Златоусти учи шта је истински пост:
"Кажеш да постиш. Увјери ме у то својим делима. А која су то дјела? Ако видиш сиромаха, удијели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лијепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тијела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лијепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних ријечи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."
Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштедимо на умереној исхрани у периоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративши сувишно телу дарујемо потребно души.
