Некрштени дани обухватају оне дане када Исус Христ још увијек није био крштен и да је због тога и у то доба земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони.

Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запјевају први пијетлови. Због тога, народ каже, преко ноћи никако не треба излазити из куће. Онај ко се усуди да путује након заласка сунца, каже предање, неће добро проћи, а ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бијели лук, крст или неки оштар метални предмет.

Слично, у неким крајевима Србије још се пажљиво пази да у Некрштене дане жене никако не преду, не ткају и не перу.

Напољу се не оставља ништа бијело, а нарочито се брине да ван не остане дјечја одјећа јер би зле силе бајалицама и уроцима могле преко ствари да нашкоде дјеци.

По неким селима, нарочито у влашким крајевима, крије се чак и свјетлост из кућа тако што се на прозоре стављају завјесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода јер предање каже да се демони увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.

Народ каже да “Некрштени дани” нису добро вријеме за рађање. Вјерује се да ће дијете које дође на свијет између Божића и Богојављења бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – дјеца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.

Како би “одагнао биједу и смањио муку” у овом суморном периоду, народ је смислио и “противлијек” за Некрштене дане – некада су по селима и градовима у Србији на све стране ишле маскиране поворке које су представљале духове, чудовишта и мртве претке. Ови коледари су се кретали од куће до куће и тражили прилоге: сланину, јаја, месо, брашно, млијеко, ракију и вино.

Вјерује се да ће граја, музика и смијех отјерати нечастиве силе. А уз храну, пиће и “чашицу разговора” сваки страх и мука се лакше поднесу и брже прођу.

Пратите нас и путем Вибера