Прелазак на љетње рачунање времена биће у ноћи између суботе, 30. марта, на недељу, 31. марта, када ће се казаљка помјерити са два сата ујутро на три сата ујутро.

На зимско рачунање времена поново се враћамо 27. октобра.

На зимско рачунање времена прелази се сваког посљедњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недјеље - када се казаљка са три сата помјери на два.

Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет - то се често завршава аутоматски.

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а и даље постоје спорења да ли треба померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање.

Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања јесу научна истраживања о утицају помјерања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свијету, а углавном показују негативне посљедице те праксе.

Истраживање из 2016. године у којем је испитана повезаност између померања на љетње рачунање времена и саобраћајних незгода показује да је од 2002. до 2011. године прелазак на љетње рачунање времена изазвао преко 30 смртних случајева, уз материјалну штету од 275 милиона долара годишње.

Европска комисија је још прије неколико година предложила укидање сезонског померања сата, али сагласност још није постигнута.

Приједлог је 2019. године подржао Европски парламент, а државе чланице добиле су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће користити љетње или зимско рачунање времена.

Коначна одлука није донијета, јер је у марту 2020. године проглашена пандемија корона вируса, у већини држава Европе уведене су строге епидемиолошке мјере, па је изјашњавање о овом питању одложено.

Иако је било најава, ни власти у Србији још нису донијеле закон о укидању сезонске промјене рачунања времена.

Зашто је уведено љетње вријеме?

Основна идеја је да се боље искористи дневна свјетлост.

Љети када су дужи дани, помјера се сат тако да се један јутарњи сат "украде" и дода вечери -како би мрак пао касније.

То је, најприје, смислио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, давне 1784. године.

Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свијећама.

Новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон закључио је да човјеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помјере два сата унапријед како би се током љета искористило више дневног свјетла него у поподневним сатима.

Слична идеја је пала на памет и прапрапрадеди пјевача групе Колдплеј Криса Мартина - Вилијему Вилиту 1907. године.

Он је објаснио да му је то синуло када је током љетњег јахања ујутро примијетио колико је завјеса још спуштено.

Ипак, није доживио да то види у Великој Британији.

Љетње рачунање времена прва је увела Њемачка 1916. године, а неколико недјеља касније и Велика Британија.

Обје су тада биле у јеку Првог свјетског рата и било им је врло значајно да што боље искористе дневну свјетлост, а сачувају угаљ.

Сљедеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

Ипак, у мирнодопским условима то није заживјело у Америци.

Под притиском фармера, амерички предсједник Вудро Вилсон убрзо је укинуо љетње вријеме, наводећи да се земља поново враћа "Божјем времену".

Ни у Европи нису постојала правила која би важила за све.

Током Другог свјетског рата Британци су, на примјер, дуплирали уштеду - помјерали су часовнике два сата унапријед.

Тек послије овог рата у Америци је настао хаос са рачунањем времена, пише портал Астрономија.

У западној Вирџинији на једној аутобуској линији од педесетак километара путници су чак седам пута морали да помјерају казаљке на часовницима да би их ускладили са прописаним тачним временом.

Транспортни, као и многи други губици били су милионски.

Љетње рачунање времена у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији уведено је тек 27. марта 1983. године.

Настрадали због помјерања сата

Неусклађеност због помјерања сата доскоро је правила проблеме људима.

Екстреман примјер су палестински герилци који су прије 20 година са Западне обале прокријумчарили темпиране бомбе у Израел.

У септембру 1999. Западна обала је још била на љетњем рачунању времена, док је Израел помјерио часовнике за један сат уназад.

Палестинци нису знали за промјену времена и бомбе су експлодирале сат прије него што су планирали, док су их још постављали.

Погинула су тројица екстремиста који су, наводно, планирали да убију више стотина људи.

Гдје се све користи?

Данас на свијету чак 110 од 192 државе користи љетње рачунање времена, а оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, пише Национална географија.

Већина земаља које га користе су у Европи и Сјеверној Америци.

Исланд је изузетак, пошто је много сјеверније од цијеле Европе и има екстремније варијације дневног свјетла и мрака током године, да не би имали много користи од помјерања сата.

Бјелорусија, Грузија и Русија су, такође, одабрале да имају исто вријеме и зими и љети.

За земље на екватору, гдје дневног свјетла има приближно исто током цијеле године, нема потребе за оваквим уштедама.

Тако је и у Аризони и на Хавајима, које имају сунца током цијеле године.

Све остале савезне државе у Америци померају сат у прољеће и јесен.

И за и против

Чланице ЕУ добиле су 2001. обавезу да уведу такозвано - љетње вријеме, како би се трговина и транспорт на заједничком тржишту несметано одвијала и смањили трошкове енергије.

Додатни дневни сати у љетњем периоду могли би да смање трошкове грађана на вештачко освјетљење и омогуће им да слободно вријеме проведу на отвореном.

Ипак, показало се да су реалне уштеде енергије прилично маргиналне.

Смањење електричне енергије надокнађује се повећаном употребом гријања или климатизације, а такође и горива у возилу.

Притом, неки од главних трговинских партнера ЕУ -попут Кине, Русије и Турске - не померају сат.

Финцима није исто као Грцима

Финска је позвала на укидање љетњег времена, након што је 70.000 грађана потписало петицију којом се то захтјева.

У јуну Финска има 18,5 сати дневне свијетлости, а у децембру само 5,5 сати, док у Грчкој љети дан траје 14,5 сати, а зими 9,3 сата.

Обе земље у истој временској зони - источноевропско вријеме (ГМТ + 2).

Како утиче на здравље људи?

Поједине научне студије показале су да промјене сата имају негативне ефекте на здравље људи.

У студије Европске комисије наводи се да би "ефекат на биоритам људи могао да буде озбиљнији него што се првобитно мислило".

Сматра се да то може довести до поремећаја сна, али и повећаног броја срчаних удара и кардиоваскуларних проблема.

Може да утиче и на пораст броја саобраћајних незгода.

Такође, помјерање сата подразумијева да дјеца у јесењим месецима ујутро крећу у школу по мраку, што може бити опасно.

Има и другачијих мишљења.

Истраживачи Џенифер Долијак и Николас Сендерс наводе да се највећи број уличних злочина догоди током поподнева између 17 и 20 часова и препоручују љетње рачунање времена.

Они сматрају да више природног свјетла у том периоду може да помогне жртвама и пролазницима да увиде могуће претње, као и да касније идентификују починиоце".

Пратите нас и путем Вибера